WSJ: Немачка разматра нове санкције против Русије због Сирије

Засад је неизвесно да ли ће ову иницијативу подржати социјал-демократе, партнери Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел у владајућој коалицији, пише амерички лист.

Немачка влада разматра могућност увођења нових антируских санкција, пише The Wall Street Journal, позивајући се на извор упознат са током дискусије. Рестриктивне мере, како тврди амерички лист, требало би да буду одговор на политику Москве у Сирији.

Према подацима саговорника листа, разговор о новим рестриктивним мерама економског карактера сада је у почетној фази. Засад је неизвесно да ли ће ову иницијативу подржати социјал-демократе, партнери Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел у владајућој коалицији.

Званични представник МСП Немачке у среду је на прес-конференцији на питање о санкцијама против Русије одговорио да тренутно нико ни у Берлину, ни било где другде, није дао такав предлог, пише WSJ.

Међутим, како је изјавио опуномоћени представник Немачке за немачко-руску сарадњу у цивилном сектору Гернот Ермер, прве идеје на ову тему већ постоје. Притом је чиновник истакао да „политика санкција у облику у којем је примењена у случају украјинског конфликта не улива поверење у поновно коришћење овог средства”.

На лето 2014. године Берлин се прикључио антируским санкцијама које су уведене због догађаја у Украјини. Као услов за укидање санкција Запад је поставио реализацију Минског споразума о регулисању ситуације у Донбасу.

У складу са Минским споразумом, Кијев је до краја 2015. године требало да спроведе уставну реформу. Њени кључни елементи требало је да буду децентрализација и усвајање закона о посебном статусу појединих рејона Доњецке и Луганске области, међутим, украјинске власти досад нису испуниле тај део споразума.

Кремљ сматра да је апсурдно да се санкције Запада повезују са реализацијом Минског споразума, јер Русија није земља у конфликту и субјект у споразуму о регулисању ситуације у Украјини, него гарант испуњавања споразума.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“