На линии: Шта ће бити с Балканом после новог Турског тока

Други крак Турског тока намењен је пре свега Бугарској и Турској, а мање количине ће ићи Румунији, Молдавији и Македонији.

Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган јуче су потписали међувладин споразум о реализацији пројекта „Турски ток”.

Предвиђа се изградња два крака гасовода. Први крак представља директан подводни транспорт гаса до Турске. Ради се о транспорту оних 15 милијарди кубних метара гаса које Турска данас добија преко Украјине.

Са другим краком, који би трабало руски гас да транспортује до неких земаља јужне Европе (пре свега до Грчке и Бугарске), није све било тако јасно из различитих разлога, пише портал „На линии”.

Као прво, Европска унија није засад ништа прецизирала о могућим варијантама гасовода на својој територији. Као друго, продужетак гасовода из Бугарске даље у Европу је са формално-економске тачке гледишта оправдан, ако се оставе по страни политички фактори и регулатива ЕУ. Као треће, улазак у ЕУ преко Турске створиће нову транзитну земљу.

Иако није још све решено, други крак је и даље у плану. А оба крака би требало да буду активирана до краја 2019. године, када истиче транзитни уговор са Украјином.

Други крак је намењен пре свега Бугарској и Турској, нешто мало гаса ће ићи Румунији, Молдавији и Македонији. То ће укупно  бити 6 милијарди кубних метара гаса. Остаје нерешено питање преосталих 9 милијарди кубних метара, с обзиром да ће укупан капацитет другог крака бити 15 милијарди.

Ту постоји могућност да се гас даље транспортује у Италију, али то поново зависи од услова Европске уније.

У сваком случају, изградњом Турског тока, Украјина ће изгубити статус транзитне земље не само за гас за турску, него и за Бугарску и Грчку.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“