Белоус: Три луцидна репортерска записа са црногорских парламентарних избора

Репортерски запис са парламентарних избора у Црној Гори, који је објавио на свом Фејсбук профилу, Сергеј Белоус, београдски слободан новинар и спољни сарадник руских часописа Эксперт и Русский репортер започиње опаском да је у таквој демократској земљи (по признању Запада) као што је Црна Гора типично да људи страхују да изнесу лично мишљење о политичким питањима.

Уз констатацију да добити коментар у камеру на најбезазленију тему уопште није лако, он бележи неколико занимљивих ситуација са лица места.

Сцена број један. Стојим на улици, четрдесетак метара од улаза у школу у којој се налази изборно место. Излази један пар, по свој прилици муж и жена и на пола пута се срећу са познаницима који пристижу на изборе. Нехотице чујем дијалог:

„Зашто си уопште дошла овамо", каже мушкарац који је са дамом управо напустио бирачко место. „Зар и ти верујеш у изборе? Тако си наивна, ниси ваљда блесава?"

Девојка одговара шалом. Пријатељи се опраштају, а ја прилазим поменутом пару и молим их за кратак коментар. Они пристају.

„Да ли верујете да ће избори бити поштени и демократски?"

„Да, верујем, биће", одговара (с једва приметним искривљеним смешком).

Да ли мислите да ће се после избора ситуација у земљи побољшати?

„Да, мислим, побољшаће се".

Завеса. 

Сцена број два. Стојим на истом месту. У близини налакћен на ограду стоји мушкарац, педесетак година, солидно грађен, скромно обучен. Пита ме чиме се бавим, одговарам. Распричасмо се.

„Разумеш ли ти да је то лоповчина", гневно ми објашњава, „опет ће све фалсификовати. Биће све као и обично. Мафија је то" (следи још неколико неугодних епитета).

„Да ли бисте то могли отворено да кажете, не бојите се?"

„Погледај ме само, кога овакав јак мушкарац да се боји?

„Добро, хајде, дајте онда да ја то снимим".

„Камером??? Ма не, какви, наћи ће ме ти мафијаши. Ја сам дрвосеча, отпустиће ме и одатле".

(после неколико минута)

„Ми смо овде за Русију, за Путина. Он је за нас најбољи од свих, да је Путин деведесетих био на власти нико се не би усудио да нападне Југославију. Ајде, уздравље". Одлази.

Сцена број три. Жена од шездесетак година. После коментара у камеру на српском нагло прелази на енглески:

„Ја, нажалост, не знам руски. Мало говорим енглески. Ми овде веома много волимо Русију и Русе. Посебно волимо и поштујемо Путина...

„Извините", прекинем је ја на српском, „зашто ми све то говорите на енглеском, па ја знам српски!"

„Да нико наоколо не разуме", рече она на српском, и настави на енглеском да се одушевљава Русијом и њеним председником. 

Фото: facebook.com/s.r.belous

Росијскаја газета. Сва права задржана.