Експерт: Зашто је Србији потребан војни савез са Русијом

„Ако Србија жели да остане независна земља у правом смислу те речи, потребан јој је исти ниво војне сарадње са Истоком, као и са Западом. Исти ниво сарадње са НАТО-ом и САД, као и са Русијом и другим земљама које нису чланице блока Северноатлантске алијансе”, сматра експерт.

Директорка београдског Центра за геостратешка истраживања Драгана Трифковић дала је Федералној агенцији новости своју оцену даљих перспектива војне сарадње између Србије и Русије. Пре свега, она је констатовала да се сада ова сарадња очигледно налази на незадовољавајућем нивоу. Ако је оно што се дешава данас први корак на путу побољшања тог немилог стања ствари, онда се састанак Вучића и Шојгуа може само најпозитивније оценити.

„Србији је сада најпотребнија стратешка сарадња са Русијом у војној индустрији. Србија је имала врло добру одбрамбену индустрију, али после рата (НАТО рат против Југославије 1999. године), она је уништена. Војна техника: оклопна извиђачко-патролна возила, тенкови и ловци, све то је врло потребно српској армији, пошто је она кроз све такозване споразуме са НАТО-ом у великој мери изгубила своју борбену способност. Можда Србији сада нису толико потребни тенкови и ловци, колико средства ПВО. Ипак се овде српска војска до данас ослања на старе совјетске моделе. Овим поводом се недавно чак разговарало о куповини нових система ПВО од Русије”, истиче Драгана Трифковић.

Јасно је да је главна препрека на путу зближавања Србије и Русије паралелна сарадња Србије и НАТО-а. Овде треба истаћи да за то што је Србија данас тако чврсто увучена у сферу НАТО утицаја умногоме постоји заслуга актуелног премијера Александра Вучића. Истог тог Вучића који је сада примио дарове од руског Министарства одбране.

„Наша сарадња са НАТО-ом развија се већ низ година. Нажалост, овај процес је започео још 2000-их година. Од 2012. године, пошто је на власт дошла Српска напредна странка Александра Вучића, односи Србије са НАТО-ом прешли су чак на виши ниво него раније. Били су потписани уговори, између осталог план индивидуалне сарадње НАТО-а са Србијом. Размере сарадње Србије и НАТО-а су највеће могуће за земљу која није чланица Алијансе”, објашњава експерт.

У овој фази НАТО и његови војни објекти фактички у Србији поседују нешто попут дипломатског имунитета. Ма како да влада земље не уздиже ту чињеницу, обичним грађанима она се не допада превише. Најновији подаци социолошких анкетирања показују да је више од 80% Срба против даље интеграције њихове земље у структуру Северноатлантске алијансе. То не чуди, ако се узме у обзир противречна историја односа Србије са НАТО блоком, резимира госпођа Трифковић. Ипак, још 1999. годне снаге Алијансе су бомбардовале српске градове. Уз то, мање од половине становника Србије, негде око 45%, подржава проевропски курс садашње власти. При томе више од 80% становника позитивно оцењује перспективе зближавања са Руском Федерацијом.

„Ако Србија жели да остане независна земља у правом смислу те речи, потребан јој је исти ниво војне сарадње са Истоком, као и са Западом. Исти ниво сарадње са НАТО-ом и САД, као и са Русијом и другим земљама које нису чланице блока Северноатлантске алијансе”, резимира Драгана Трифковић. Ма какви били садашњи планови премијера Вучића, сматра она, било би боље да узме у обзир вољу српског народа.

У оквиру програма војно-техничке помоћи Русија ће поклонити Србији шест ловаца МиГ-29, тридесет тенкова Т-72С и неколико десетина јединица оклопне технике. Ово је за време свог сусрета са руским министром одбране Сергејом Шојгуом изјавио премијер Србије Александар Вучић.

Споразум о војној помоћи ће бити потписан до 23. децембра, засада стране разматрају његове техничке детаље. Тако авиони МиГ-29 могу још неко време да остану у Русији, где ће проћи процедуру модернизације пре предаје Београду. Као алтернатива, они могу одмах да буду пребачени на српску територију и обновљени тамо.

Росијскаја газета. Сва права задржана.