Експерти о Трамповом предлогу: Не постоји веза између санкција и разоружања

Ескперти сматрају да је питање економских санкција неупоредиво са питањем одбрамбене способности земље.

Руски експерти су Трампову иницијативу да се антируске санкције укину у замену за споразум о нуклеарном разоружању углавном оценили негативно. Генерални директор Руског савета за међународна питања (РСМД) Андреј Кортунов сматра да је нелогично повезивати укидање санкција са наставком дијалога о смањењу нуклеарних арсенала.

„У Трамповом предлогу видим два проблема и најмање две нејасноће. Као прво, санкције су уведене невезано за руске преговоре о стратешком наоружање. То јест, санкције су најпре уведене због Крима, а затим су секторске санкције уведене због ситуације на истоку Украјине. Зато изгледа нелогично повезивати санкције са наставком руско-америчког дијалога о стратешком наоружању”, изјавио је он за РИА „Новости”.

По његовом мишљењу, било би логичније да се ово питање решава у контексту регулисања украјинске кризе. У сваком случају, према речима експерта, Трампова изјава тражи додатна разјашњења.

„Засад ова питања остају без одговора. Ове изјаве су важне, јер показују који су Трампови приоритети, тј. он на тај начин говори да је за њега стратешко наоружање важније од Украјине и да је спреман да укине санкције, ако се његови приоритети испоштују. Али, у исто време то показује да је потребно прећи на конкретне преговоре, јер се на нивоу оваквих изјава мало шта може постићи”, закључио је Кортунов.

Председник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков је реаговао знатно оштрије. Он сматра да је данас нуклеарно оружје једини гарант безбедности Русије и да је смањење његових арсенала у замену за укидање санкција САД неприхватљиво.

„Могућа економска корист од укидања санкција просто се не може поредити са одбрамбеном способношћу земље”, уверен је експерт.

Он сматра да би даље разоружавање Русије, чији је нуклеарни потенцијал данас на „критично ниском нивоу” било посебно опасно, ако се узме у обзир да друге државе не планирају да смањују своје арсенале. По мишљењу Сивкова, данас би прикључивање трећих земаља споразуму било немогуће, посебно када се ради о Кини, која, напротив, јача свој нуклеарни потенцијал.

„То што Трамп даје овакве изјаве указује на то да ће он наставити Обамину политику разоружања Русије и то је веома жалосно, посебно зато што он ово питање повезује са укидањем антируских санкција”, закључује експерт.

Међутим, бивши начелник међународне управе Министарства одбране генерал-лајтнант Јевгениј Бужински сматра да би Русија могла да прихвати Трампов предлог да смањи број бојевих глава са 1550 на 1000, али само ако у споразуму буду постојале одредбе које би онемогућиле да САД стекну стратешку предност путем размештања космичких снага и противракетне одбране.

Он је додао да је за процену Трампове иницијативе потребан конкретан разговор о параметрима потенцијалног споразума. Експерт је додао да Русија не би смела да дозволи да Американци стекну стратешку предност у замену за укидање санкција.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.