Bloomberg: Русија активира „велику игру” на Балкану

Путинов циљ што се тиче балканских земаља састоји се у томе да их барем задржи у неутралном статусу и да им, ако је могуће, „приреди пакао” ако пожеле чланство у западним структурама, пише Bloomberg.

Као и бивши делови Руске империји и Блиски исток, Балкан је за Русију одавно „поље велике игру”, пише Bloomberg. После распада Совјетског Савеза Русија је била концентрисана на себи и могла је само слабо да протестује у време када је Запад управљао распадом бивше Југославије и када су кажњени традиционално проруски расположени Срби.

Ако се покаже да је Трампова администрација онако изолационистичка како је нови председник најавио за време своје председничке кампање, Европска унија ће можда морати сама да одржава садашњи поредак на Балкану. Русија се сада осећа врло самоуверено пред лицем разједињене и доста безубе Европске уније. Зато је њена умешаност у питања у овом региону све више унапред решена, пише Bloomberg.

Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Русије, недавно је изјавио да могуће проширење НАТО-а и евентуални улазак Црне Горе, Македоније и Босне у ову организацију представљају једну од  највећих претњи за Русију од стране Запада. Кремљ је већ доживео да је Бугарска, некада једна од кључних савезница Русије на Балкану, ушла у НАТО и у ЕУ, а затим и поткопала пројекат изградње гасовода за транспорт природног гаса. Све што Москва може данас да учини је да подржи проруске политичке фигуре, као што је нови бугарски председник Румен Радев и надају се да ће он успети да се одупре западном притиску, наводи се у тексту.

Путинов циљ што се тиче других балканских земаља састоји се у томе да их барем задржи у неутралном статусу и да им, ако је могуће, „приреди пакао” ако пожеле чланство у западним структурама, пише Bloomberg.

Русија се залаже за укидање апарата Високог представника за Босну и Херцеговину. Ова структура је основана на осносу Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Југославији, и данас је на њеном челу Аустријанац Валентин Инцко (Valentin Inzko).

На недавној прес-конференцији руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио:

„Ми смо више пута скренули пажњу нашим западним партнерима да већ постаје непристојно да се у Босни и Херцеговини, која се сматра независном државом, задржава такозвани Апарат Високог представника за Босну и Херцеговину, који има права генерал-губернатора и може трима народима ове земље да наметне било коју одлуку.”

Лавров штити Милорада Додика, председника Републике Српске, и подржава његове напоре ка јачању српског идентитета, пише Bloomberg. За Москву Додик је користан инструмент за смањење утицаја Запада у Босни и за могућу даљу поделу ове државе. Одлука Русије с краја прошле године о исплати Босни дела совјетског дуга Југославији од 125 милиона долара представља, по мишљењу новинара агенције, доказ директне помоћи Додику од стране Москве.

Што се тиче Србије, аутор текста тврди да се она не може сматрати потпуно проруском, јер је кандидат за улазак у ЕУ, а преко 40% становништва подржава такав корак. Међутим, пише Bloomberg, Русија у Србији одржава војне маневре, а већина Срба се са симпатијом односи према Русији због историјских веза и дубоког поверења према НАТО-у.

У другим бившим југословенским републикама, у којим Русија нема тако отворене савезнике као што је Николић и тако широку подршку међу становништвом, њен утицај се остварује у прикривеној форми. У овом или оном облику Русија је укључена у послове свих балканских народа и њено учешће постаје све активније, закључује новинар агенције Bloomberg.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.