Експерт: Време је да Европска унија прекине гасну самотортуру

Упорно се придржавајући курса одвраћања Русије у сфери економије, европске елите наносе штету саме себи, пише новинар Геворг Мирзајан на порталу Life.

Можда западним партнерима не би било лоше да ипак престану да се баве властитим мучењем које они називају енергетском диверзификацијом, и коначно признају да је Гаспром најповољнији испоручилац плавог горива гледано из угла односа цене и поузданости, пита се Геворг Мирзајан у тексту, објављеном на порталу Life.

Амерички гас из шкриљаца је скуп, иранске испоруке захтевају озбиљна финансијска улагања у инфраструктуру, а осим тога су и политички непоуздане, опције из Северне Африке још непоузданије, а све доставе које иду преко турске територије, имајући у виду амбиције Анкаре у Европи, могу бити искоришћене као полуга за притисак на Брисел. Русија, по речима аутора текста, никада ту полугу није користила, а сви проблеми са испорукама били су повезани са упорним покушајима садашње земље транзитера Украјине да уцењује продавце и купце. 

Зато би за Брисел најбоље било одустајање од неуспешне политике вештачке диверзификације испорука гаса и курс на сарадњу са Москвом у изградњи Северног тока 2. Осим тога док није касно, Европска комисија још увек може да промени одлуку о Јужном току и да одобрење за његов старт. По мишљењу неких експерата подводни део другог крака Турског тока који се сада гради може да се користи и за Јужни ток: он Русији више одговара него крак Турског тока усмерен у Европу, сматра Мирзајан.  

Међутим, како наглашава, као и обично оптимално понашање је мало вероватно пошто ће се конфронтирати са тактичком  политичком сврховитошћу. "Све док се европске елите буду држале курса одвраћања Русије и поводиле за русофобичним снагама у САД и Источној Европи, Москва неће моћи Брисел да доживљава као свог партнера, па ни из угла реализације великих инфаструктурних енергетских пројеката", тврди писац текста.

Далеко једноставније у том случају је радити са Берлином, који је заинтересован за Северни ток 2, пошто се Немачка захваљујући њему претвара у значајан гасни хаб  или са Анкаром.  А то што ће се после тих пројеката Европа суочити са јачањем немачког утицаја или турском уценом, проблем је саме Европске уније, закључује аутор.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“