Die Welt: Православни Европљани за јаку Русију

Православни народи као што су Белоруси, Срби, Јермени, Грци или Бугари желели би да Русија представља противтежу западном утицају, показују резултати анкете коју је спровео амрички институт Pew, преноси Die Welt.

Без обзира на деценије прогона цркве и атеизма по директиви, религија данас у источној Европи и Русији игра „значајну политичку улогу“, пише немачки лист Die Welt. О томе говоре, како се наводи, резултати  истраживања америчког института Pew спроведеног у 18 земаља међу 25 хиљада људи.

Православци и католици односили су се различито према многим темама, укључујући ислам, Запад и демократију. Белоруси, Срби, Јермени, Бугари и Грци желели су да Русија буде противтежа Западу, пише лист.

У последње време број православних хришћана у већини земаља источне Европе знатно је повећан, пише немачки лист. У Русији је 1991.  године павославних верника било 37, а 2015-те 71 одсто. Само 15 одсто анкетираних себе сматра атеистима и неверујућим. 10 одсто се декларисало као муслимани. У другим земљама број православних верника још је већи, у Украјини 78, а у Румунији 86%.

Другу по величини верску групу у источној Европи чине католици, али се код њих примећује супротна тенднеција, наводи се у тексту. Њихов број смањен је током протеклих година у Пољској, Литванији, Мађарској и нарочито Чшкој.  Тако су Чешка и Етонија, у којој је број католичких верника смањен са 72 на 45 одсто постале земље са највећим процентом неверујућег становништва.

Католици су изузетно ревносни верници, пише лист и истиче да у Русији само шест одсто православних верника одлази у цркву најмање једанпут недељно за разлику од Пољске (45 одсто)

Истраживање је показало да је управо за православце карактеристичан национални понос, традиционална породица и осуда сексуалних мањина. Такве ставове у православним земљама имају и људи који нису религиозни. Међутим млађи од 35 година либерално су оријентисани, па је тако девет одсто младих Руса за легализацију истополних бракова. У осталим слојевима становништва таква подршка износи три одсто.

Међу православним верницима забележена је релативно висока толеранција у односу према муслиманима, па би 28 одсто њих припадника исламске вероисповести прихватило као члана породице, а 68 одсто нема ништа против суграђана муслимана. Међу католицима су такви показатељи знатно слабији.

Јасна повезаност између религиозне припадности и односа према демократији није установљена.

На питање да ли постоји потреба за јаком Русијом као противтежом утицају Запада, преко 50 одсто Руса и сродних православних народа, као и Грка и Бугара одговорило је потврдно. Истовремено 50 одсто Грка изјаснило се за тесну сарадњу са САД и Западом, преноси портал телевизије РТ на руском.

 

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.