Без обзира на деценије прогона цркве и атеизма по директиви, религија данас у источној Европи и Русији игра „значајну политичку улогу“, пише немачки лист Die Welt. О томе говоре, како се наводи, резултати истраживања америчког института Pew спроведеног у 18 земаља међу 25 хиљада људи.
Православци и католици односили су се различито према многим темама, укључујући ислам, Запад и демократију. Белоруси, Срби, Јермени, Бугари и Грци желели су да Русија буде противтежа Западу, пише лист.
У последње време број православних хришћана у већини земаља источне Европе знатно је повећан, пише немачки лист. У Русији је 1991. године павославних верника било 37, а 2015-те 71 одсто. Само 15 одсто анкетираних себе сматра атеистима и неверујућим. 10 одсто се декларисало као муслимани. У другим земљама број православних верника још је већи, у Украјини 78, а у Румунији 86%.
Другу по величини верску групу у источној Европи чине католици, али се код њих примећује супротна тенднеција, наводи се у тексту. Њихов број смањен је током протеклих година у Пољској, Литванији, Мађарској и нарочито Чшкој. Тако су Чешка и Етонија, у којој је број католичких верника смањен са 72 на 45 одсто постале земље са највећим процентом неверујућег становништва.
Католици су изузетно ревносни верници, пише лист и истиче да у Русији само шест одсто православних верника одлази у цркву најмање једанпут недељно за разлику од Пољске (45 одсто)
Истраживање је показало да је управо за православце карактеристичан национални понос, традиционална породица и осуда сексуалних мањина. Такве ставове у православним земљама имају и људи који нису религиозни. Међутим млађи од 35 година либерално су оријентисани, па је тако девет одсто младих Руса за легализацију истополних бракова. У осталим слојевима становништва таква подршка износи три одсто.
Међу православним верницима забележена је релативно висока толеранција у односу према муслиманима, па би 28 одсто њих припадника исламске вероисповести прихватило као члана породице, а 68 одсто нема ништа против суграђана муслимана. Међу католицима су такви показатељи знатно слабији.
Јасна повезаност између религиозне припадности и односа према демократији није установљена.
На питање да ли постоји потреба за јаком Русијом као противтежом утицају Запада, преко 50 одсто Руса и сродних православних народа, као и Грка и Бугара одговорило је потврдно. Истовремено 50 одсто Грка изјаснило се за тесну сарадњу са САД и Западом, преноси портал телевизије РТ на руском.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.