Иако су грађани Русије морали да стегну каиш због кризе, број грађана који себе сматрају срећним и даље је велик и износи 78%.
2016. године се променио социјално-демографски портрет руског грађанина који је почео да штеди. Док традиционално на текуће трошкове и планиране куповине штеде људи са ниским примањима (до 20 хиљада рубаља, што је око 310 евра) и становници малих градова, сада су они престали да штеде. Почели су да штеде због смањења текућих трошкова становници великих градова и регионалних центара са просечним примањима (од 20 до 50 хиљада рубаља, што је до око 775 евра).
„Они практично немају уштеђевине или је она само две-три месечна примања. Од планираних куповина одустају људи са високим нивоом уштеђевина и прихода”, наводи се у презентацији истраживања Руске академије за народну привреду и државну управу „Евробарометар”, пишу Известия.
Такође ко и раније не штеде људи са највишим примањима, преко 50 хиљада рубаља.
Број људи који себе сматрају срећним 2016. године у поређењу са 2015. годином смањен је за 8 процентних јединица, али је и даље висок и износи 78%. Несрећним себе сматра само 10% руских грађана.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.