Добитница Нобелове награде за књижевност 2015. године Светлана Алексијевич, која је, као и већина лауреата ове награде, била практично заборављена последњих неколико година, поново је у центру пажње. Увек насмејана новинарка чији је матерњи језик руски и чије је стваралаштво, како се наводи у свим одредницама о њој, „прожето саосећањем и хуманошћу, у интервјуу за портал Regnum је изнела читаву прегршт пречишћених открића, пише аналитичар Виктор Мараховски за РИА Новости.
Ово су неки од њених ставова:1) Рушење споменика у Украјини и забрана руског језика „представљају отпор Русији. То је једини начин да се изгради нација. Ви, Руси, сте радили много горе ствари. Двеста година.”
2) Убиство познатог украјинског писца Олесја Бузине у Кијеву — „то разумем. Оно што је он говорио изазивало је бес.”
3) У Русији „је дошло веома сервилно поколење, потпуно неслободни људи, има веома много Путинових поклоника, тешко је рећи када ће се Русија претворити у слободну земљу”.
4) „Слободни људи су људи са европским погледом на ствари, хуманији. Они се разликују чак и на нивоу изгледа. Ево ова девојка, бармен у кафеу у којем разговарамо, она није слободна. Оне не може директно да каже шта мисли о овој држави. Оне то неће да каже, а тамо ће сваки човек то да каже.”
5) „Нећу са вама о томе да говорим, нећу то да слушам, нисам била у Донбасу и нећу тамо отићи. Немојте ми пунити главу тим глупостима којих је препуна ваша глава. Тако лако верујете у сваку пропаганду. То је на вашој савести, на савести Путина. Хајде да завршимо ваш идиотски интервју. Немам више снаге за то. Ви сте просто гомила пропаганде. Знате шта, не свиђа ми се ваш интервју и забрањујем вам да га објавите.”
„Новинарка Светлана није просто злобни стари савременик. Него такав савременик који има званичан статус обасјан столећима европске традиције. Она је призната као носилац и преносилац идеја које је усвојила Европа или, шире, Запад. И о нама говори строго само оно што је дозвољено и што се поздравља”, пише коментатор, додајући да се преко ње руски човек може упознати са тим шта може о Русима да мисли носилац „европског погледа на ствари”.
Она у суштини говори о томе да „Руси нису у потпуности људи”.
„На те Русе се не односе оне норме хуманизма и саосећања које могу да очекују праве нације. Јер међу нормалним људима, слободним, са европским погледом на ствари, незамисливо је оправдавати убиство, рушење споменика, забрану језика и прогон неке нације. ”„Ти нормални људи могу чак да осећају хуманост према различитим врстама дивљака, ако су ови, разуме се, свесни своје заосталости и признају доминацију слободе и европског погледа.”
„Али Руси не спадају у добре дивљаке. Према поменутој западној традицији, они спадају у зле дивљаке, у оне који не примају мисионаре и не узимају ватрену воду и ђинђуве, а насилне покушаје да их цивилизују дочекују кишом стрела.”
„Ми смо ван заграде, ми се не убрајамо у списак људског рода на нивоу нормалног западног културног званичног става. Свако прогањање нас, притисак на нас, убиство нас – имају оправдање и објашњење, зато што нама, по њиховим мерилима, недостаје оно што чини праве људе. Ми немамо Слободу, ми је не желимо и ми се боримо против ње”, иронично закључује аналитичар.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу