У пољској војсци је служила бела медведица коју су звали Мурманска Баска. Њена судбина нас враћа до заборављених страница историје пољских војних јединица, пише Rzeczpospolita.
Историја јединице у којој је служила медведица почела је после бољшевичке револуције 1917. године и изласка Русије из Првог светског рата, када су се Пољаци, који су служили у царској војсци, нашли разбацани по целој пропалој империји. Оснивач „Плаве армије” генерал Јузеф Халер је одлучио да их искористи за обнову Пољске и у борбама које су снаге Антанте водиле заједно са белима против црвених. Средином 1918. године Халер је успео да добије сагласност савезника и да почне врбовање за пољске јединице на територији Русије. Војни комесаријати су се појавили у Мурманску и Архангељску. Оснивање батаљона пољских стрелаца, у који је ушло 300 људи, одржавало се у граду Кола. Батаљон се заједно са Британцима борио против бољшевика и, између осталог, учествовао у борбама у рејону Онешског језера.„У рано пролеће 1919. године Архангељску на обали Белог мора окупирале су снаге Антанте. Под неодлучном командом Енглеза надале су се да ће освојити Русију са севера, обесити на уличним светиљкама црвене властодршце Кремља, али пре свега зарадити на природним богатствима ове земље”, описао је ово време Јевгенијуш Малачевски који је 20-их година прошлог века белој медведици посветио књигу „Прича о Мурманској Баски, белој медведици”, преноси ИноСМИ.
1919. године, како пише Малачевски, белог медведића је на пијаци купио подофицир Карас, који се надметао за наклоност једне даме са италијанским војником. Они су знали да њихова изабраница има слабост према животињама и долазили су пред њу са што већим примерцима фауне. Карас је одлучио да засени Италијана, који је купио лисицу. То се завршило тиме што је медведић Италијану поцепао панталоне и препао га. Али, нажалост, медвед је убио пса који га је напао и који је припадао британском генералу. После тога Британац се пожалио команданту Мурманског одреда Јулијану Скоковском, који је Караса осудио на десет дана затвора, а Баску укључио у састав јединице као „ћерку пука”. Медвед је припитомљен и пратио је војнике као живи симбол.
На јесен 1919. године Пољаци су евакуисани на Запад и у октобру су заједно са медведицом стигли у Единбург. Пољаци су затим напустили Шкотску и отишли у Пољску.
Баска је у децембру 1919. године са својом јединицом учествовала на паради у Варшави. Војници ус дочекани као хероји, а медведица је изазвала одушевљење.
„Када је Пилсудски хтео да помилује медведицу и пружио је према њој руку, она му је одмах дала шапу”, пише Малачевски.
Два месеца касније догодила се трагедија. Медведица се откинула са ланца и препливала Вислу у околини тврђаве Модлин. Она је веровала људима и упутила се у најближе село. Тамо ју је сељак убио вилама, јер је његовој жени била потребна бунда. Када су у село стигли војници, он је већ почео да дере кожу са медведице.
Војници су отели њено тело и у жалости, као да им је умрла сестра, однели је са собом. Медведицу су препарирали. Неко време она је стајала у кабинету генерала Халера. Затим је предата Музеју пољске армије, где је преживела Варшавски устанак.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу