У оперу Чајковског на сцени у Харкову убацили Бандерину омиљену песму

Нова поставка опере руског композитора Петра Чајковког „Mазепа“ којом се обележава 330. година од када је Иван Мазепа постао украјински козачки атаман „осавремењена“ и „обогаћена“ омиљеном песмом Степана Бандере.

У опери руског композитора Петра Чајковског „Мазепа“ чији је либрето писан на стихове Пушкинове поеме „Полтава“ украјински атаман Иван Мазепа приказан је као „издајник и лицемер“ објашњава критичарка Љубов Морозова у разговору за Gazeta.ua, поводом поставке познате опере у Харковском театру опере и балета којом се обележава 330. година од када је  Иван Мазепа постао украјински козачки атaман.

У „новој редакцији“ уклоњен је фрагмент из старе партитуре и направљен превод на украјински језик, каже Морозова истичући да се у целом свету опере постављају на језику оригинала, преноси РИА Новости.

Критичарка Морозова такође наводи да је на почетку и крају опере  потпуно несувисло убачена „омиљена песма“ Степана Бандере „Чорна рілля ізорана“, а у завршници представе на екрану у позадини сцене (у којој погубљују Кочубеја, а његова ћерка пева молитву), појављују се фотографије „небеске стотине" и војника укључених у такозвану антитерористичку операцију (АТО) у Донбасу.

Инсценација која је вероватно требало да изазове појачано осећање патритоизма заправо је произвела супротан ефекат, рекла је музичка критичарка.  

„Мазепа“ је опера Петра Чајковског у три чина настала по мотивима поеме „Полтава“ Александра Пушкина. Радња се одвија у Украјини почетком 18. века. Oстарели атаман украјинских козака Иван Мазепа од писара Кочубеја тражи руку његове ћерке Марије, али га он одбија. Марија упркос очевом противљењу одлази код Мазепе. Кочубеј цару Петру Великом јавља шта му спрема атаман Мазепа, а овај у то не поверује. Писар бива погубљен, а Мазепа се после Полтавске битке како је Кочубеј и упозоравао испоставља као издајник и бежи заједно са Швеђанима.

Степан Бандера (1909-1959) био је вођа Организације украјинских националиста, један од главних иницијатора стварања Украјинске побуњеничке армије (УПА), чији циљ је била борба за независиност Украјине. УПА је деловала претежно у Западној Украјини и борила се против совјетских трупа, сарађујући са нацистичким окупационим војним снага. После завршетка Другог светског рата наставила је борбу против совјетских власти.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.