Handelsblatt: Које руске вредности су Немцима туђе

Russian President Vladimir Putin and German Chancellor Angela Merkel attend a joint news conference following their talks at the Bocharov Ruchei state residence in Sochi, Russia, May 2, 2017.

Russian President Vladimir Putin and German Chancellor Angela Merkel attend a joint news conference following their talks at the Bocharov Ruchei state residence in Sochi, Russia, May 2, 2017.

Reuters
60% руских грађана и даље виде случности у руским и немачким вредностима, док међу грађанима Немачке таквих има смо 11%, истиче аутор текста Данијел Тост.

Између Руса и Немаца постоје непрекидни, замршени и трагични односи, пише Handelsblatt. У последње време, међутим, становници Немачке имају све негативнији однос према Русији. Према резултатима истраживања научног института Körber, 60% руских грађана и даље виде случности у руским и немачким вредностима. Док међу грађанима Немачке таквих има смо 11%, истиче аутор текста Данијел Тост.

„Међусобна привлачност и антипатија, страх и пријатељство, конфликт и хармонија”, односи између Руса и Немаца имају дугу историју, пише Handelsblatt.

У 19. веку су скоро половина официра руске војске били пореклом Немци, подсећа Tост. Према речима немачког историчара Хенрика Августа Винклера, у то доба су представници елите у Немачкој углавном били русофили.

Све се променило када је на власт дошао Адолф Хитлер, наставља аутор текста. „Нацистичка Немачка је сматрала да су источна Европа и Русија другостепени животни простор у расном погледу, који би Аријевци требало да освоје и колонизују. Десетине милиона људи су убили Немци на истоку. Са друге стране, неки Немци, посебно старије жене, досад не могу да превазиђу емоционални потрес повезан са масовним силовањима од стране совјетских војника”, истиче Данијел Тост.

Почев од 1949. године, мишљења становника Западне и Источне Немачке о Русији се разликују. На Западу су Совјетски Савез посматрали као „егзистенцијалну претњу”, док су источни Немци доспели под утицај СССР-а и „живећи у неслободи, спријатељили се са својим господарима. То није ништа друго него „стокхолмски синдром”, сматра аутор, преноси RT.

Отопљавање је почела доласком Вилија Бранта који је 1969. постао канцелар Немачке и почео да спроводи „источну политику”. 1998. године Герхард Шредер је наставио иницијативу Бранта. Немачка и Русија су побољшале економске односе. Проруски лобисти су били све моћнији, а захваљујући бројним немачко-руским форумима успело је успостављање редовних контаката између Немачке и Русије, објашљава Тост.

Отада Шредер је остао „веран присталица мистер Путина”, чак иако је руски председник „анексирао Крим, мути воду у Украјини и подржава сиријског диктатора Башара Асада”, истиче аутор текста. Герхард Шредер је један од оних који „разумеју Русију”, а таквих је пуно у редовима „левичарских екстремиста и ултрадесничара”.

Шредерова наследница Ангела Меркел представља интересе оних који „не разумеју Русију”, пише Данијел Тост.

Док „мистер Путин наставља офанзиву на слободу говора, медије, права хомосексуалаца и других мањина” у Руској Федерацији, Немци имају све негативнији однос према Русији, тврди аутор текста. Према резултатима истраживања научног института Körber, 60% Руса и даље види сличности у немачким и руским „вредностима”, док је међу становницима Немачке тај број пао на само 11%, закључује Тост.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“