Новосибирски филолози на Алтају пронашли препис чувеног дела Ивана Грозног

Viktor Vasnetsov. Tsar Ivan The Terrible. 1897

Viktor Vasnetsov. Tsar Ivan The Terrible. 1897

Tretyakov Gallery
Наводи се да је канон постојао искључиво у рукописној традицији и да је био пажљиво чуван међу руским старообредницима.

Филолози Новосибирског државног универзитета (НГУ) открили су у музеју града Бијска у Алтајском крају штампану књигу са залепљеним рукописним листовима непознатог преписивача у њој. Ради се о копији чувеног дела великог кнеза и првог цара Русије Ивана Грозног „Канона Ангелу Грозном војводи”. Канон  је постојао искључиво у рукописној традицији и био је брижљиво чуван међу руским старообредницима, саопштила је прес-служба НГУ, преноси ТАСС.  

Рукописне листове студенти НГУ, који су били на пракси у Бијском музеју, пронашли су међу страницама старог зборника молитви који је у музеј донела 85-годишња становница Марија Кузминишна: књига у тамном кожном повезу остала јој је од родитеља који су се доселили из Владимирске области.

„Овај текст, који је литерарно индивидуалан, обојен осећањима аутора, у Грозном открива талентованог песника и познаваоца химнографије”, изјавила је доцент катедре за древну књижевност и науку о књижевним изворима Хуманитарног института НГУ Валентина Мељничук.

„Канон Ангелу Грозном војводи” у рукопису је познат под ауторством Парфенија Јуродивог. Већ у 19. веку се појавила претпоставка да је Парфениј Јуродиви псеудоним самог цара. У 20. веку ова претпоставка је научно поткрепљена. То је образложио Дмитриј Лихачов, када је овај Канон објавио у серији „споменика књижевности Древне Русије” заједно са другим стиховима цара.

„У канону онај који се моли обраћа се анђелу, Грозном војводи Небеског Цара, који ће дочекати његову душу после смрти и повести је на суд. Канон истиче страх аутора пред анђелом 'грозним и смртоносним'”, додаје Мељничук.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“