Шта ће бити са Русијом ако САД прогласе банкрот?

Карикатура: Нијаз Карим.

Карикатура: Нијаз Карим.

У овом тренутку горња граница јавног дуга САД износи 16 хиљада милијарди долара, и она је била прекорачена 31. децембра 2012. Уколико САД прогласе банкрот, то ће бити глобални економски тектонски поремећај. Шта ће се десити са Русијом у том случају?

Бесмислено је одређивати колика је вероватноћа да САД банкротирају, јер то није могуће проценити. Технички банкрот није најгори сценарио. Најгори је потпуни банкрот, а врло је могуће да ће се баш то и догодити. Према оцени експерата, тренутна потрошња у америчким домаћинствима годишње премашује њихове приходе за 3 билиона америчких долара.

Русију ће делимично спасти и то што је директно и портфолио инвестирање у земљу сада на крајње ниском нивоу. На тај начин смо ми већ подметнули „лоше вести“ као заштитни јастук, тако да евентуални пад за нас неће бити тако трагичан.

Дефицит се делимично финансира путем повећавања јавног дуга. САД сваког месеца повећавају јавни дуг за преко 125 милијарди долара како би могле да отплаћују текући дуг. У овом тренутку горња граница националног јавног дуга САД износи 16,394 билиона (16 хиљада милијарди) долара, а она је била прекорачена 31. децембра 2012. Министарство финансија САД предузело је мере које ће до 19. маја 2013. обезбедити сервисирање дуга. Standard & Poor's, Moody's Investors Service и Fitch Ratings не искључују могућност да 2013. дође до пада рејтинга САД због буџетских и дужничких проблема, услед чега ће отплата дуга бити још већа, а тиме ће се повећати и сам дуг.

Последице банкрота САД: првих неколико часова у свету

Прве последице потпуног банкрота биће привремено обустављање обрачуна у сектору државних обвезница и прекид обрачуна у америчким доларима. После тога нас очекује енормни пад америчког тржишта хартија од вредности и његово затварање на неколико дана. У том случају је пад других светских индекса гарантован. Светски бруто домаћи производ ће се стрмоглавити, а потражња за сировинама у свету ће спласнути. Неко време нико неће куповати нафту, гас и челик.

Чим се формира систем валутних координата, локомотива руске економије, тј. извозници сировина, кренуће невиђеним темпом у реализацију својих операција и имаће шансу да заиста постану играчи светског ранга.

Могућ је и прекид обрачунавања на Forex тржишту валута. Све ће зависити од тога којом брзином ће централне и приватне банке, као и највећи фондови, успети да одреде базну валуту за обрачунавање. Највероватније је да ће се обрачун наставити у еврима, енглеским фунтама и јапанским јенима као основним и најликвиднијим валутама.

Затим ће уследити убацивање новца у готовински промет, што ће довести до знатног убрзања инфлације, јер ће се новчана маса повећати и националне валуте ће почети да губе вредност.

Прекид израчунавања цене државних обвезница САД и пад индекса на тржишту хартија од вредности неизбежно и незадрживо ће одвести у потпуни банкрот већину светских банака и фондова, тако да ће велики део светског „богатства“ једноставно нестати.

САД сваког месеца повећавају јавни дуг за преко 125 милијарди долара како би могле да отплаћују текући дуг. У овом тренутку горња граница националног јавног дуга САД износи 16,394 билиона (16 хиљада милијарди) долара, а она је била прекорачена 31. децембра 2012.

Први месец у Русији

Русија је сада рањивија него 2008, тако да јој овога пута глобални економски шок може нанети већу штету, између осталог и због тога што је Резервни фонд истрошен, а зависност буџета од нафте је већа него раније. Пре кризе је руски буџет био избалансиран, иако су се цене нафте кретале од 50 до 60 долара по барелу, док је сада, према неким проценама, за избалансиран буџет потребно да барел нафте кошта 120 долара. Нафтна индустрија пуни око 40% државне касе, и у целини гледано сав руски буџет зависи од цена сировина.

После пада цена сировина пропорционално ће се смањити и прилив у буџет, тако да ће Министарство финансија морати да среже трошкове, а то ће бити веома болно. Неизбежно је смањење социјалних трансфера, што ће додатно ослабити потражњу која је ионако прилично бледа, јер се више не потхрањује огромним државним трошковима.

Затим ће се смањити све пословне активности везане за извоз. Привремени предах ће имати само произвођачи оријентисани на унутрашњу потражњу, као што је било 1998, а прехрамбена индустрија ће можда у извесној мери повећати промет. Ситуација на унутрашњем тржишту у великој мери ће зависити од исплата личних доходака и пензија, јер неће постојати други извори потражње, као што су, на пример, кредити и државни трошкови.

Русију ће делимично спасти и то што је директно и портфолио инвестирање у земљу сада на крајње ниском нивоу, док ће се чисти одлив капитала, који сада износи преко 80 милијарди долара годишње, можда смањити због свеопште неизвесности. На тај начин смо ми већ подметнули „лоше вести“ као заштитни јастук, тако да евентуални пад за нас неће бити тако трагичан.

После првог шока руске компаније ће наставити испоруку гаса, нафте и метала Европској унији и Кини, али у неповољнијим условима обрачуна у различитим валутама, јер неће бити јединственог мишљења по питању универзалног еквивалента и тржишне вредности. То даље значи да ће и прилив у буџет постепено почети да се обнавља.

Што се тиче курсне политике Централне банке Русије, највероватније ће бити изабрана нова валута за коју ће се везати курс рубље. Очигледно је да ће то бити она валута која буде најстабилнија у периоду турбуленције. Могуће је да ће то и даље бити долар, али „сасушен“, или евро, мада је врло вероватна и корпа валута, међу којима ће бити и неке нове валуте. Чим се формира систем валутних координата, локомотива руске економије, тј. извозници сировина, кренуће невиђеним темпом у реализацију својих операција и имаће шансу да заиста на сваком пољу постану играчи светског ранга.

Руски банкарски сектор ће се вратити на совјетски модел, где ће после банкрота читавог сектора 100% актива преосталих банака бити очишћено и консолидовано у 2-3 државне банке које нису ангажоване на светским финансијским тржиштима: Збербанка, „Гаспромбанка“ и Росселхозбанка. Можда ће бити сачувана и државна корпорација Внешекономбанка за обављање нестандардних операција.

Руски буџет и државне компаније потрудиће се да максимално ублаже пад личних доходака становништва и вероватно ћемо опет имати „нова радна места“ и дотације домаћинствима из скромног буџета, као што је то било раније, у годинама које су у економском смислу биле најтеже. Моментално ће бити обустављени сви државни трошкови осим пензија, као и трошкови државних компанија осим уплате делимично скресаног пореза и исплате личих доходака, што ће омогућити да се сачува каква-таква ликвидност у току првог месеца.

Све у свему, руске компаније и органи власти ће се у таквој апсолутно катастрофалној ситуацији највероватније осећати као риба у води. Искуство веома тешких кризних година 1992, 1998, 2004. и 2008. омогућило је да се створе потребни инструменти у виду корисних механизама и правила.

Аутор је председник инвестиционог фонда „Персоналне стратегије“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.