Инвеститори, Русија вас чека

Карикатура: Алексеј Иорш.

Карикатура: Алексеј Иорш.

Огромна сировинска база и бескрајне неосвојене пољопривредне површине дају Русији могућност за велики економски раст у годинама које долазе. Ова ситуација је сасвим супротна у односу на ону у ЕУ и другим земљама Запада - и самим тим представља прави мамац за стране инвестиције.

Данас већина компанија, поред већ освојених, стално тражи нова тржишта на којима се бизнис може успешно развијати. У међународној подели рада свака земља, по правилу, има своје предности. Русија традиционално важи за земљу богату сировинама, са великим залихама нафте и гаса, па зато треба инвестирати управо у те сегменте индустрије и привреде. Међутим, има и других привредних грана које инвеститорима могу бити изузетно интересантне.

У Русији се тренутно веома брзо развија електронска трговина („е-трговина“). Овај начин трговине је већ врло конкурентан у милионским градовима, мада у многим већим местима још има могућности за развој е-трговине.

Руско тржиште је велико, а водеће светске компаније га још нису у потпуности освојиле, па на њему има много простора за двоцифрени раст БДП током низа година.

Друга интересантна привредна грана је пољопривреда и агроиндустријски комплекс у целини. Данас расте глобална потражња за прехрамбеним производима услед све веће куповне моћи становништва у земљама у развоју, као што су Кина и Индија. Русија има огромне обрадиве површине плодне земље које су недовољно искоришћене. Овај потенцијал се може искористити у производњи меса, житарица и воћа. Тако се италијански произвођач џемова ZUEGG у Русији бави прерадом воћа. Ова компанија је 2006. почела преговоре о покретању производње у Русији, а 2008. фирма ZUEGG је инвестирао 35 милиона евра у отварање свог предузећа у Калушкој Области. У производњи ради 70 људи и остварује се промет од 10 до 12 милиона евра годишње. Њихови производи се тренутно продају у Русији и Казахстану.

Важно је напоменути да успешан развој бизниса умногоме зависи од односа локалних власти. У Русији позитиван пример може бити Калушка Област где је локална администрација уложила много труда у развој индустријских паркова и изградњу инфраструктуре. Одабране су парцеле на којима је уведен гас, електрична енергија, вода и изграђена саобраћајна инфраструктура. Управо у таквим индустријским парковима инвеститори без додатних трошкова могу закупити земљиште на дуже време или га откупити. Последњих година, по овом обрасцу такође се развија Уљановска Област.

Данас се исплати инвестирати у Русију јер су западне земље тренутно у стагнацији, а руска економија и привреда бележи даљи раст.

Данас се исплати инвестирати у Русију јер су западне земље тренутно у стагнацији, а руска економија и привреда бележи даљи раст. На пример, у Јапану, који има развијену привреду, раст стопе БДП је око 1% годишње. Компаније које раде у тој земљи објективно неће моћи да се довољно брзо развијају јер је локално тржиште висококонкурентно. У Русији је ове године прогнозирана стопа раста БДП од 3 до 4%. То је мање него пре економске кризе 2008. године, али знатно више него у земљама Европске уније. Поред тога, руско тржиште је велико, а водеће светске компаније га још нису у потпуности освојиле, па на њему има много простора за двоцифрени раст БДП током низа година. Улазак на такво тржиште може донети висок профит и омогућити стицање нових потрошача. Наравно, на другом тасу ваге стоје проблеми и ризици везани за несавршене државне институције и регулативе. Зато при уласку на руско тржиште треба водити рачуна не само о материјалним факторима, као што је довољан број квалификованих кадрова, саобраћајна инфраструктура, куповна моћ и потребе тржишта, него и о квалитету државне управе и пословном амбијенту у регионима где се планирају инвестиције. У оваквој анализи могу помоћи информације Агенције за стратешке иницијативе коју је 2011. основала влада Руске Федерације ради побољшања услова вођења бизниса у Русији.

Аутор је проректор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ и директор Института за анализу предузећа и тржишта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“