Ко ће лоше проћи због шпијуна Рајана?

За привођење америчког шпијуна у Москви – трећег секретара америчке амбасаде Рајана Фогла – сазнао сам у Мароку током конференције блискоисточног огранка Валдајског клуба посвећене будућности и политичким тенденцијама у оквиру ислама.

У том тренутку учесници састанка, међу којима су били и заклети непријатељи Вашингтона – политиколози из Ирана, представници покрета ХАМАС из палестинског појаса Газе и либанског „Хезболаха“, разматрали су даље перспективе сарадње између Русије и Запада у новим околностима на Блиском Истоку. Међутим, након што су сазнали за шпијунски скандал, нико од њих није показивао задовољство у вези могућег погоршања односа између Москве и Вашингтона.

Напротив, поједини учесници састанка позитивно су оценили опрезно приближавање ставова Москве и Вашингтона по питању Блиског Истока.

Биће да је уздржаност у изјашњавању по питању инцидента у Москви пре свега условљена убеђењем да се то у краткорочној или средњерочној перспективи неће одразити на руско-амерички дијалог.

Вероватно је и да су руске безбедносне службе које су учествовале у привођењу америчког шпијуна биле свесне позитивног развоја односа Москве и Вашингтона у последње време па према томе није било бојазни да би та акција могла да закомпликује ствари.

Могло би се дуго расправљати о томе да ли је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров био упознат са предстојећим хапшењем Фогла пред састанак са шефом америчког Стејт департмента Џоном Керијем у Шведској. Али чињеница да шефови дипломатије двеју земаља нису трошили време на анализу детективске и у исто време извештачене приче о америчком шпијуну који се спремао да врбује доушнике имајући притом све „уобичајене“ реквизите – пар перика, кофер пун новца, стари мобилни телефон и компас – показује исто тако и да Лавров и Кери не желе да се мешају у активности безбедносних служби.

Очигледно је да су намерно заобишли ту осетљиву тему јер предстоји један од најважнијих спољнополитичких догађаја у овој години – друга међународна конференција о Сирији, где ће Русија и Запад поново покушати да окупе све заинтересоване стране које би могле реално да утичу на учеснике сукоба у том региону.

Изјашњавање Москве да је приведени Американац непожељан („persona non grata“) у Русији била је сасвим очекивана реакција Министарства спољних послова РФ у складу са новонасталом ситуацијом. Међутим, без обзира на медијски пропраћено привођење америчког држављанина (уз ТВ камере), Кремљ је реаговао прилично умерено – изразивши жаљење због незаконитих активности поменутог дипломате које умањују ниво поверења између две земље.

Да ли се може десити да овај догађај у Москви покрене нови рат између тајних служби двеју земаља? Мислим да се у блиској будућности то неће десити – Американцима је данас потребан дијалог са Русијом у многим областима, а неадекватна реакција на шпијунски скандал могла би да има негативан утицај на обим политичког дијалога. А такав развој догађаја нико не би желео.

С друге стране, зашто је привођење службеника америчке амбасаде изведено тако јавно? Да ли се ради само о томе да је тај дипломата био прилично „дрзак“, како је једном америчком листу објаснио неименовани службеник руске безбедносне службе?

Није само то у питању, постоје и многа друга објашњења. По мом мишљењу, најреалније могуће објашњење јесте да је операција Федералне службе безбедности (ФСБ) РФ непосредно повезана са америчком истрагом терористичког напада у Бостону.

Тај догађај је узроковао отворено препуцавање између америчких и руских безбедносних служби. Руска страна тврди да је одавно упозоравала америчке специјалне службе на браћу Царнајев, али да Американци нису обраћали пажњу на достављене информације. Америчка страна пак индиректно оптужује руске колеге да су наводно крили информације од њих.

Мозаик постаје јаснији када се уклопе детаљи, односно кад се обрати пажња на све чињенице: трећи секретар амбасаде САД у Москви покушава да за милион долара врбује припадника руске специјалне службе који се бавио питањима Кавказа и поседује извесне информације, између осталог и о браћи Царнајев. Те информације, као што су можда очекивали амерички обавештајци, могле би да потврде америчку верзију развоја догађаја и да их „оправдају“ пред Белом кућом. Упорност ЦИА почиње да иритира руске снаге безбедности које затим приводе Американца уочи састанка Лаврова и Керија.

Разуме се, тај шпијунски инцидент неће проћи без последица. Он ће итекако утицати на репутацију америчког амбасадора у Москви Мајкла Мекфола, који није могао да не зна за активности свог трећег секретара. Шеф дипломатске мисије ће сада при сваком сусрету са Русима морати да одговара на непријатна питања у вези ове шпијунске афере.

Ипак, већина руских стручњака и политичара не очекује нови талас антиамериканизма у друштву. У Москви се на привођење америчког шпијуна гледа пре свега као на локални инцидент који се искључиво односи на традиционално супарништво између безбедносних служби Русије и САД. У сваком случају се одбацују претпоставке да је та операција из било ког разлога политички мотивисана, како то покушава да представи велики број америчких медија.

Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције и модератор Дискусионог клуба „Росијске газете“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.