Молдавија и Придњестровље: нова лица буде стара непријатељства

У Европи се углавном игнорише чињеница да су власти Придњестровља још у време кратког рата из 1992. саме донеле одлуку да се успоставе гранични прелази на демаркационој линији која одваја Придњестровље од остатка Молдавије. Брисел и остале европске престонице ситуацију у новим независним државама још увек посматрају на стари начин, као дихотомију: „лоши“ проруски стоје насупрот „прогресивних“ прозападних „режима“.

У неколико листова објављено је да је садашња фаза промена заправо почела од априла, када је у молдавској престоници Кишињову донета одлука о ограничавању права грађанима Русије који живе у Придњестровљу – ради се о око 150.000 људи, што чини четвртину тамошњег становништва. Молдавске власти навеле су како је то учињено зарад „успостављања реда“ на будућој источној граници Европске уније, којој Молдавија планира да се придружи. „У Придњестровљу се скенирање и провера руских пасоша на граничним прелазима доживљава као потез који је Молдавија учинила у циљу приближења ЕУ и потенцијалне интеграције са Румунијом, а који је удаљава од Придњестровља, Русије и Украјине“, коментарише Светлана Грамова, специјалиста за Молдавију и дугогодишњи становник Придњестровља, која сада пише за московску „Независиму газету“. За Придњестровље то значи потребу да ојача још увек незваничну „унутармолдавску“ границу и да се спрема за евентуални нови сукоб.

У области данашњег Придњестровља имеђу 1920-их и 1940-их постојала је мала молдавска аутономија унутар тадашње совјетске Украјине. Двадесет година бурних промена у Стаљиновом Совјетском Савезу довело је до тога да се и овај део Молдавије веома измени. Становништво Придњестровља које чини мешавина Молдаваца, Руса и Украјинаца реаговало је веома забринуто на гласине о „поновном уједињењу“ са Румунијом почетком 1990-их, када je после распада Совјетског Савеза брзо настала нова геополитичка реалност. Ова забринутост била је узрок кратког рата 1992, после кога се „постсовјетска лава“ на неко време зауставила, када је река Дњестар постала граница између Молдавије и још увек непризнате државе Придњестровље.

Придњестровље воли руске миротворце
Пре 20 година је у Придњестровље, малу непризнату државу која је 1991. прогласила независност од Молдавије, дошла мировна мисија. То је био епилог оружаног сукоба са Молдавијом и војне интервенције Русије 1992. године.

Од тада је учињено неколико покушаја да се овај проблем реши у оквиру тзв. „5+2 преговора“ (Молдавија и Придњестровље су две стране у преговорима; Русија, Украјина и ОЕБС су посредници; ЕУ и САД налазе се у улози посматрача). Западни стереотипи у вези са овим питањем нису у складу са чињеницама. На пример, промењен је председник – Јевгениј Шевчук је на напетим председничким изборима 2011. победио дугогодишњег локалног председника Игора Смирнова, кога је западна штампа описивала као „диктатора совјетског стила“.

Предрасуде и данас настављају да блокирају пут ка проналажењу мирног решења. Добар и оперативан однос који су – пре распада молдавске владајуће коалиције од пре неколико седмица – успоставили председник Придњестровља Јевгениј Шевчук и молдавски премијер Влад Филат, није гаранција да ће се спречити нова потенцијална „ерупција молдавског вулкана“. Заправо, инсистирање ЕУ да се убрза решавање овог проблема, уз обећања да ће Молдавија у том случају бити награђена прикључивањем ЕУ, може да има негативан ефекат. Како би дошло до напретка не смеју се одбацити компромисна решења.

Дмитриј Бабич је аналитичар радио-станице „Глас Русије“, а његови коментари геополитичких питања објављени су у бројним светским медијима, укључујући BBC и RT.

Росијскаја газета. Сва права задржана.