Зашто видео-игра „Company of Heroes 2“ вређа Русе?

Карикатура: Алексеј Иорш.

Карикатура: Алексеј Иорш.

Недавни случај са забраном продаје у Русији канадске видео-игре о Црвеној армији показује да творци видео-игара још увек нису у пуној мери свесни своје одговорности за то што утичу на формирање слике о одређеним историјским догађајима који представљају важан део историје једног народа.

Руска компанија „1С-СофтКлаб“ обуставила је продају видео-игре „Company of Heroes 2“ канадске фирме „Relic Entertainment“. У питању је стратегијска игра у реалном времену заснована на догађајима на Источном фронту у Другом светском рату (како се на западу назива Велики отаџбински рат), у њој играч у улози команданта одреда Црвене армије треба да се супротстави снагама нацистичке Немачке.

Видео-игре у савременој култури преузимају све значајнију улогу, уздижући се постепено на ниво филмских блокбастера и књижевних бестселера и већ сада заједно са књигама и филмовима обликују поглед на свет код деце и код одраслих.

Међутим, у тој видео-игри има много тога спорног. На пример, као једна од тактика у игри постоји могућност брзог формирања бројних трупа од „регрута“ и њиховог укључивања у борбу, што захтева врло мале ресурсе у игри. Али при сваком покушају повлачења тих јединица њихове припаднике стрељају сопствени „заградитељни одреди“ Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД).

Затим у једној од епизода ове игре командант хладнокрвно убија стражара који је спасао официра уз објашњење: „Ниси смео да напустиш свој положај“. Слични спорни детаљи и потпуно неистинити догађаји, којих је та игра препуна, сасвим су оправдано изазвали незадовољство код руских играча.

Нисмо бежали ни од каквих митраљеза који су нас наводно тукли у леђа. Ми смо се борили за своју Отаџбину.

Иван Карнаухов, учесник Московске и Курске битке

Толико искривљено представљање историјских догађаја изазива велику љутњу код непосредних учесника у рату. „Нисмо бежали ни од каквих митраљеза који су нас наводно тукли у леђа. Ми смо се борили за своју Отаџбину“, изјавио је ветеран Великог отаџбинског рата, учесник Московске и Курске битке Иван Карнаухов за лист „Самарскије известија“.

Један од познатих руских видео-блогера Јевгениј Баженов са надимком „BadComedian“ врло је доследно а понекад и сувише детаљно (али не и без хумора) у свом 30-минутном видео-материјалу на Јутјубу издвојио чињеничне грешке и анализирао спорна места у поменутој игри. На његов предлог скупљено је преко 20.000 потписа да се забрани продаја те видео-игре у Русији.

Студио „Relic Entertainment“ и даље тврди да је његова игра заснована на историјским чињеницама.

Слична ситуација се десила и у 2009, када је из руске верзије видео-игре „Call of Duty: Modern Warfare 2“ избачен део „No Russian“, у којем је играч у групи руских терориста убијао невине људе на аеродрому „Шереметјево“. Међутим, тај случај се од наслова „Company of Heroes 2“ разликовао по многим стварима. Пре свега, играч није могао сам да убије било кога, већ је само ишао заједно са терористима (пошто је био у улози тајног агента који је убачен у терористичку групу). Осим тога, поред „злих Руса“ у игри су постојали и „добри Руси“ који су на све начине помагали својим америчким и британским колегама из тајних служби. И на крају, то је било само једно поглавље у игри, а не основа читаве игре (која рецимо из „Company of Heroes 2“ не може да се избаци).

Међутим, најважније је то да творци игре „Call of Duty“ никада нису тврдили да она осликава стварне догађаје. Коришћење стереотипа, теорија завере и извртање стварности одавно је саставни део серије „Call of Duty“. Док са друге стране студио „Relic Entertainment“ и даље тврди да је његова игра заснована на историјским чињеницама.

Видео-игре у савременој култури преузимају све значајнију улогу, уздижући се постепено на ниво филмских блокбастера и књижевних бестселера. Имајући у виду њихову интерактивност и зависност коју развијају, може се закључити да ће њихов значај само расти. Видео-игре већ сада заједно са књигама и филмовима обликују поглед на свет код деце и код одраслих, употпуњују или формирају њихова знања, учвршћујући или оповргавајући одређене стереотипе. И то безусловно намеће извесну одговорност њиховим творцима.

Видео-игре све ближе одражавају реалност – код игре „Company of Heroes 2“ за симулацију хладноће заслужна је специјална технологија „ColdTech“ – војници се смрзавају, изненада се појављују снежне олује, снег и лед се топи под паљбом. Али када је у питању њихов културолошки и идеолошки садржај, већина наслова је и даље на нивоу једног пубертетлије са максималистичким схватањима. Многе игре подстичу бунтовништво и дивљање, стварајући осећај како је све дозвољено. И на први поглед рекло би се да у томе нема ничег лошег.

Међутим, недавни случај са видео-игром „Company of Heroes 2“ показује да је и у овој новој грани индустрије забаве време да се поштују одређена правила која важе и у медијима као што су филмови или средства јавног информисања. Сасвим је недопустиво да се истиче историјска аутентичност уз потпуно извртање историјских догађаја и преокретање чињеница извучених из контекста.

Није страшно то што људи играју видео-игре све док игре не почну да се играју људима, манипулишући њиховим умовима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.