Руски поглед на „стезање каиша“

Карикатура: Алексеј Иорш.

Карикатура: Алексеј Иорш.

Русија је на самиту Г-20 у оквиру разматрања теме међународне финансијске архитектуре предложила да се обрати пажња на круг питања везаних за управљање државним дугом. Један од постављених задатака у том правцу је преиспитивање основних принципа управљања државним дугом које су формулисали Светска банка и ММФ. Други правац рада је припремање стратегија постепеног смањења учешћа држава у стимулисању економија.

Преузевши штафету председавајуће земље на самиту Г-20 Русија је у оквиру разматрања теме међународне финансијске архитектуре предложила да се обрати пажња на круг питања везаних за управљање државним дугом. Један од постављених задатака у том правцу је преиспитивање основних принципа управљања државним дугом које су формулисали Светска банка и ММФ. Конкретно, током дискусије изнет је предлог да се као дуг третирају такозване условне обавезе, између осталог и оне које су везане за исплату пензија. Први резултати тог рада биће представљени у октобру, а усвајање коначне верзије планирано је за фебруар-март наредне године.

Још један правац рада је припремање стратегија постепеног смањења учешћа држава у стимулисању економија. Учесницима самита Г-20 предочени су средњерочни програми усмерени на постепено кретање ка стабилизацији и побољшању показатеља дефицита државног буџета и обима државног дуга које је неодвојиво везано за потребу да се узима у обзир погубан утицај претеране фискалне консолидације на раст економије. По речима председника РФ Владимира Путина, учесници Г-20 су после жустрих дискусија схватили да је у овом питању неопходно наћи оптимални баланс.

Како показује ситуација у еврозони, повећана рецесија је пратећи ефекат претерано амбициозних програма штедње буџетских средстава. Са друге стране, када је реч о задатку да се смањи дефицит буџета попустљивост може да пољуља поверење тржишта и да због повећања суме зајмова одложи моменат изласка на путању стабилнијег раста економије. Због тога се у сваком конкретном случају треба придржавати индивидуалних стратегија које ће балансирати између ових двају дијаметрално супротних интереса.

Са друге стране, како је нагласио председник РФ Путин, јасно је да за повратак на висок темпо раста није довољно само стабилизовати државно финансирање. Због тога је Русија предложила самиту Г-20 да размотри Санктпетербуршки план деловања у правцу обезбеђивања раста економије и стварања радних места. Тај план се заснива на буџетским стратегијама и обавезама земаља везаним за спровођење структурних реформи које ће омогућити успешну реализацију иницијатива у сферама регулисања тржишта рада и опорезивања, развоја људског капитала, модернизације инфраструктуре и регулисања тржишта роба.

И Русија је у оквиру самита Г-20 представила своју фискалну стратегију, засновану на параметрима дефицита и државног дуга који су усвојени у оквиру буџета за 2013-2015. По речима министра финансија РФ Антона Силуанова, у план су укључене мере које се тичу стимулисања раста инвестиција. На пример, планирано је да се до 2015. обезбеди ниво инвестиција који износи 25% бруто домаћег производа, а до 2018. би тај ниво требало да се подигне на 27% бруто домаћег производа.

Не би било сасвим коректно поредити руске параметре државног финансирања чак и са земљама БРИКС-a: Индијом, Бразилом и Јужноафричком Републиком. Међу чланицама Г-20 Русија изгледа прилично солидно по том питању, с обзиром да је највећи извозник енергената на светско тржиште, што јој омогућава да одржи комфоран ниво државног дуга у односу на бруто домаћи производ и позитиван салдо текућег рачуна платног биланса. Још је рано сумирати резултате реализације мера које су у Русији предузете у вези са буџетском штедњом, јер је буџетско правило тек ове године ступило на снагу, а успоравање темпа раста економије делимично јесте везано за смањење државних трошкова, али ипак највише зависи од других фактора.

Аутор је директор Одељења за анализу и управљање ризицима UFS Investment Company.

Росијскаја газета. Сва права задржана.