О тајанственом смислу споменика Јегору Гајдару

Откуд сад споменик Јегору Гајдару? Без шале, не разумем чиме је он то заслужио. Можда ће неко да ми објасни? Да ли тиме што је опљачкао милионе људи, па и мене?

Када је почео да управља финансијама ове земље, ја сам била прилично имућна. Бар сам имала такав утисак. Интензивно сам глумила у филмовима и за оно време сам добро зарађивала. Врло педантно сам поштовала све законе. Речено је да се не треба везивати за девизе, јер закон то забрањује, и ја се нисам везивала. Тада се нису продавали ни станови ни викендице, и ја сам, као и многи други, чувала своју уштеђевину у „Зберкаси“. И не само ја, него и моја мајка. Она је такође одвајала помало за „црне дане“, када дођу старост и болести, и за болесног сина који је живео од инвалидске пензије.

Црни дани су настали када је Гајдар отпочео своје реформе. Само што ми то нисмо схватили, јер нам комерцијала није јача страна. Тада смо први пут и чули за курс рубље и долара. Па ипак, ја нисам веровала да држава може тек тако окренути леђа својим грађанима (сада не само да верујем, него и знам да ће им сигурно окренути леђа) и нисам подизала уштеђевину. Све сам мислила да ће се убрзо нешто изменити.

Укратко, када сам схватила да су ме израдили, подигла сам са штедне књижице преостале рубље, а оне су у том тренутку вределе 100 америчких долара. А моја мајка је остала без иједне копејке. Треба ли да се захвалим Гајдару за оно што је учинио мојој мајци?

Хвала Богу, још сам имала снаге да радим. Нисам глумила у филмовима, јер је филмска индустрија тада већ била пропала, али ме је спасло ангажовање у приватном позоришту, тако да сам могла помагати мајци и брату.

Нисам само ја била толико глупа. Велики руски глумац Јевгениј Јевстигњејев такође је чувао сву уштеђевину на штедној књижици. Он је умро, а када је „отворено“ наследство, тј. пола године касније, рубље које је он годинама штедео нису више имале никакву вредност. То ми је испричала његова удовица Ира.

И сада се том Гајдару подиже споменик? Ко то ради? Његови рођаци или град Москва?

И за чији новац? Није ваљда опет за мој новац, тј. од пореза које плаћам?

Ја не желим да се том човеку подиже споменик у мом граду и у мојој земљи. Он је својим деловањем погубио много људи и упропастио животе многима, и није се стидео да каже како ће бити боље уколико што више пензионера помре, јер ће друштво постати мобилније (можда цитат није баш дослован, али то је рекао).

Његов ортак Чубајс много пута је изјављивао да је Гајдар спасао земљу и да само идиоти то не схватају. Хтела бих лично Чубајсу да вратим ваучер који је он смислио и тражила бих му да ми додели део богатстава Отаџбине на који ми тај папир даје право.

Тај риђи политичар се чак није ни извинио због тих ваучера! Бар да каже „знате, дошло је до неспоразума“, да каже „извините“. Не, они су изнад свега тога, они осећају своју величину и незахвалност „гомиле“. Они се унапред договарају са вајарима да их будућа поколења не забораве кроз векове.

Додуше, поколење моје ћерке никада неће ни сазнати коме је подигнут споменик испред Библиотеке стране литературе, нити ће знати који је чика тамо изливен у бронзи и због чега је изливен.

А ја јој нећу рећи.

Татјана Догиљева је совјетска и руска позоришна и филмска глумица, народна уметница Руске Федерације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.