10 разлога зашто се Руси не осмехују

Извор: Shutterstock.

Извор: Shutterstock.

Странци мисле да су Руси туробни, сувише озбиљни, да се „никада не смеју“ или да чак и „не умеју да се осмехују“. То се често тумачи као одсуство љубазности, али није тако. Код Руса је осмех врло специфичан и има сасвим другачију, често супротну функцију него код других народа.

У Русији постоји феномен „подразумеваног одсуства осмеха“. То је једна од најупадљивијих и национално специфичних карактеристика невербалне комуникације Руса и њиховог понашања уопште.

Могу се издвојити специфичне националне карактеристике руског осмеха.

1. Руси се најчешће осмехују само уснама, а врло ретко се при осмеху виде зуби; осмех који открива све зубе сматра се вулгарним, па се назива церење или „коњски осмех“.

2. У међусобној комуникацији Руси осмех не сматрају гестом учтивости. Учтиви осмех који човеку не силази са усана Руси зову „дежурни осмех“ и сматрају га лошом особином. По њиховом мишљењу, тако се осмехују неискрени људи који не желе да покажу своја права осећања.

3. Руси се не осмехују непознатим људима. Осмех се упућује углавном познаницима. Зато се продавачице не осмехују свим купцима, него само онима које познају.

Одрасли деци говоре: не клибери се, у школи треба бити озбиљан, не смешкај се док учиш или када са тобом разговарају одрасли.

4. Руси на осмех не одговарају увек осмехом. Они неће аутоматски узвратити осмехом чак ни познанику. Осмех познатог човека се више сматра позивом на контакт и разговор.

5. Осмех је код Руса знак личне наклоности према одређеној особи. Они се осмехују само познаницима јер према непознатима не осећају личну симпатију. Зато на осмех непознате особе Рус може узвратити питањем: „Зар се ми познајемо?“.

6. Руси се не осмехују на радном месту. Цариници се не осмехују јер обављају одговоран посао. Не осмехују се ни продавци, ни конобари. Не осмехују се чак ни деца за време наставе у школи. Одрасли деци говоре: не клибери се, у школи треба бити озбиљан, не смешкај се док учиш или када са тобом разговарају одрасли. Учитељи и наставници у руским школама најчешће опомињу ученике речима: не смешкај се, него пиши.

7. Руси осмехом исказују заиста добро расположење или искрене симпатије према саговорнику. Руски осмех је израз искрености. У комуникацијској свести Руса важи правило: осмех мора бити искрен израз доброг расположења и пријатељских односа. Само тада осмех је оправдан.

У међусобној комуникацији Руси осмех не сматрају гестом учтивости. Учтиви осмех који човеку не силази са усана Руси зову „дежурни осмех“ и сматрају га лошом особином.

8. Руси сматрају да човек треба да се осмехује само онда када за то постоји добар разлог очигледан и његовој околини. Зато се увек труде да схвате шта се крије иза наизглед безразложних осмеха њихових саговорника.

9. Осмех мора бити уместан са тачке гледишта околине и примерен ситуацији. Не приличи осмехивати се у напетим ситуацијама или у присуству особа за које знате да су потиштене због болести, личних или породичних проблема и слично.

10. Руси у пракси осмех готово увек поистовећују са смехом. Зато у Русији људима који се осмехују често говоре: „Не разумем шта је ту смешно!“.

Главне одлике руске комуникацијске културе су искреност и отвореност, док осећај колективности код Руса рађа поимање да људи једни о другима треба све да знају, да од околине не треба готово ништа скривати. Зато су они навикли да не скривају своја осећања и расположење, али и да осмех чувају само за специјалне прилике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.