Зашто су „Искандери“ у Калињинграду

Карикатура: Алексеј Иорш.

Карикатура: Алексеј Иорш.

Нема ничег чудног у томе што је Русија разместила тактичке ракетне системе „Искандер“ на граници са Европском унијом. Руски руководиоци су много пута најављивали да ће на планове постављања ПРО у Европи одговорити постављањем „Искандера“, и то се у једном тренутку морало догодити.

Многима се већ смучила дискусија о европској безбедности. Свет се мења, и Европа постаје стратешка периферија. Озбиљне противречности се назиру у Источној Азији. Пекинг је објавио да Источно кинеско море контролише кинеска противваздушна одбрана, што је изазвало панику у читавом региону, па и шире. Корејско полуострво је у сталној напетости и стању борбене готовости, утолико пре што се узбуркава Север, чије су ракете окренуте на Југ. Ето, погубљен је и утицајни теча великог вође [у Северној Кореји - прим. ред.], и сада се сви питају шта ће даље бити. Шта тек рећи о Блиском Истоку, где у свако доба може почети прекрајање граница Сирије, Ирака и осталих земаља.


Александар Македонски 21. века
Руска војска је добила раскошни поклон - други потпуни комплет ракетне бригаде ОТК „Искандер-М“. Главна врлина „Искандерових“ ракета је то што лете по непредвидљивој путањи; могу да носе и нуклеарне бојеве главе, што Русија планира и да реализује уколико не буде прихваћен предлог Москве о повлачењу нуклеарног наоружања на сопствену територију, што се у првом реду односи на САД, које у Европи држе око двеста нукеларних бомби.

У таквом међународном контексту Русија и НАТО настављају да се рогуше једно на друго и да размењују симболичне потезе. Усудићу се да претпоставим да чак ни најратоборнији јастребови у Пентагону или на Арбатском тргу не могу замислити избијање оружаног конфликта у Европи у коме би се сукобиле две велике силе. Управо стога сви дејствују тако сталожено, не обазирући се на могуће последице. Једни мирно размештају америчке системе ПРО у Европи, а други мирно узвраћају постављањем ракетних система дуж зоне одговорности Алијансе. Да је конфронтација реална, они би сто пута размотрили могући ризик пре сваког конкретног потеза.

Војним и професионалним стратезима својствено је да гледају у прошлост. Они се спремају за ратове које познају и гледају противника на којег су навикли. Русија бар то чини отворено и поштено, а САД камуфлирају носталгију за Хладним ратом митовима о опасности од иранског ракетног удара. О томе је говорио Владимир Путин у обраћању Федералној скупштини.

Међутим, глобална арена 21. века је на другој страни. Она је сада на Тихом океану, и то је председник такође поменуо. Дакле, „Искандери“ ће бити само симболична „претња непријатељу“, док праве ресурсе треба концентрисати на Далеком Истоку. Нека нас тамо бар имају у виду.

Аутор је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“