Украјина као кохезиони фактор у односима између Русије и ЕУ?

Карикатура: Константин Малер.

Карикатура: Константин Малер.

Таква тврдња изгледа као парадокс, грешка или софизам. У сваком случају изгледа невероватно, јер је одлука Украјине да обустави припреме за потписивање Споразума о асоцијацији са ЕУ изазвала бурне емоције у појединим политичким и експертским круговима. Међутим, таква „гвоздена“ логика је погрешна и може само да генерише конфликте. Да би се то схватило треба се једноставно осврнути на реалан живот.

У контексту вилњуског самита „Источно партнерство“ могле су се чути алармантне тезе о геополитичкој „игри са нултом сумом“ и руском притиску на Украјину. Намеће се закључак о негативном утицају „украјинског фактора“ на везе између Русије и ЕУ, и управо такав закључак се учврстио у свести читавог низа аналитичара. 


Украјински протести „измакли контроли“
Догађаји у Украјини су „измакли контроли“, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Он је предложио да Москва посредује у преговорима између власти и протестаната на Мајдану. Руски експерти истичу да водећу улогу у деловању Мајдана сада играју групе екстремних радикала и да они који су себе доживљавали као „лидере“ украјинске опозиције сада схватају да ситуацију заправо не контролишу.

Међутим, таква „гвоздена“ логика је погрешна и може само да генерише конфликте. Да би се то схватило треба се једноставно осврнути на реалан живот.

Реалије су такве да односи на линији Русија-ЕУ, Украјина-ЕУ и Русија-Украјина имају дугорочан стратешки карактер независно од варирања политичке ситуације. Ти односи сами по себи имају вредност, јер одговарају интересима народа наших земаља, тако да развој тих веза свима иде у прилог.

ЕУ је врло важан партнер Русије. Половина нашег промета робе остварује се са Европском унијом. Ми смо заинтересовани да подигнемо сарадњу на виши ниво укидањем визних баријера, стимулисањем трговине и инвестиција и продубљивањем политичких контаката. Рад на томе захтева озбиљне напоре и велико стрпљење и надамо се да ће он наићи на адекватну подршку европских партнера.

Наравно, ми одлично разумемо и подржавамо сличну заинтересованост Украјине, као и других земаља, за продубљивање сарадње са ЕУ. Одређивање модалитета, формата и специфике те сарадње неотуђиво је, неоспорно и суверено право украјинског народа и његовог легитимно изабраног руководства.

Није потребно посебно доказивати интензитет, ширину и дубину руско-украјинских веза (у сфери људских контаката, производне кооперације и пословања у оквиру зоне слободне трговине која важи у Заједници независних држава). Ми, наравно, и даље желимо да развијамо ту сарадњу. Наше везе добро функционишу на обострано задовољство, тако да би њихов прекид нанео озбиљну штету нашим заједничким пројектима, негативно би се одразио на економију обеју земаља и на благостање наших грађана.

ЕУ је врло важан партнер Русије. Половина нашег промета робе остварује се са Европском унијом.

Перспектива склапања Споразума о асоцијацији између ЕУ и Украјине, као и стварања „дубинске и свеобухватне“ зоне слободне трговине није, нажалост, прерасла у позитивну могућност да се учини нови квалитативни корак напред у троуглу односа ЕУ – Украјина – Русија. Уместо тога, све се свело на политизацију овог питања и покушаје да се Кијеву наметне лажни избор „или са Москвом, или са Европом“, као и на критику сувереног избора Украјине да изврши потпунију анализу услова Споразума о асоцијацији и обави додатне консултације, уз евентуално учешће руске стране.

Украјинцима је, као и нама, битно да са свих страна сагледају куда би их реално одвело потписивање Споразума о асоцијацији, поготово у контексту наших заједничких пројеката и успостављених производних веза. Такође треба имати у виду и ефекат промене услова везаних за олакшице које важе за све чланице зоне слободне трговине у оквиру Заједнице независних држава, укључујући и Украјину, с обзиром да би у том случају било немогуће задржати раније услове. Тај проблем није у политичкој, него искључиво у економској равни. Треба унапред сагледати и схватити последице преласка Украјине са повољног режима зоне слободне трговине у оквиру Заједнице независних држава на принцип најповлашћеније нације који је општеприхваћен у СТО (не ради се о некаквим срачунатим узвратним мерама, а још мање о санкцијама).

У том контексту покретање тространог дијалога Украјина – Русија – ЕУ делује као природна и позитивна варијанта, као дијалог у коме ће поштено, самостално и са међусобним уважавањем бити размотрена сва актуелна питања. Нажалост, европске структуре су тај предлог Кијева одмах одбациле, по свој прилици без икаквих консултација са земљама-чланицама. Засада није искоришћена шанса да „украјински фактор“ постане кохезиони елемент који би омогућио да се осмисле модалитети наше заједничке сарадње. Па ипак, ми смо, као и Украјинци, спремни да радимо на томе. Сада све зависи од Европске уније.

И још једно: принципијелна руска позиција се састоји у схватању да регион са којим се граниче Русија и ЕУ представља важан и позитиван фактор изградње односа са Европском унијом. На „мапи пута“ усвојеној 2005. на самиту Русија-ЕУ у вези са простором спољне безбедности утврђена је идеја повезивања регионалних интеграционих процеса која је даље развијена у иницијативи председника Русије о стварању заједничког економског и друштвеног простора од Лисабона до Владивостока. Убеђен сам да је будућност у стрпљивом и напорном заједничком раду на повезивању процеса европске и евроазијске интеграције који се не конфронтирају један другоме, него се међусобно допуњавају. Ово утолико пре што је евроазијски пројекат крајње транспарентан, заснива се на правилима Светске трговинске организације и умногоме се ослања на искуство саме Европске уније. 

Владимир Алексејевич Чижов, шеф Сталног представништва Русије при ЕУ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“