БРИКС брани Русију

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Високи представници земаља БРИКС-а искористили су прилику и састали се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности у Хагу. Они су осудили увођење санкција Русији и „недобронамерну реторику“ западних земаља поводом украјинске кризе. Ипак, питање Крима је доста осетљиво, и свака земља га тумачи на свој начин.

Министри спољних послова земаља БРИКС-а (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике) срели су се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности који је одржан у Хагу 24. и 25. марта. Између осталог, разменили су мишљења о ситуацији у Украјини.

На састанку са министрима спољних послова земаља БРИКС-а испољено је потпуно разумевање тренутне ситуације [око украјинске кризе] и њених историјских аспеката, на чему смо веома захвални нашим партнерима.

Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ

На конференцији за новинаре, одржаној нешто касније у Хагу, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је прокоментарисао сусрет са колегама из БРИКС-a: „На састанку са министрима спољних послова земаља БРИКС-а испољено је потпуно разумевање тренутне ситуације и њених историјских аспеката, на чему смо веома захвални нашим партнерима“, истакао је Лавров, говорећи о ставовима учесника самита према украјинској кризи.

Његове колеге из БРИКС-а осудиле су увођење санкција Русији и „недобронамерну реторику“ западних земаља. „Ширење недобронамерне реторике, увођење санкција и узвратних санкција и политички притисци не доприносе избалансираном и мирном решавању кризе у складу са међународним правом и циљевима и принципима Повеље УН“, каже се у заједничкој изјави датој након састанка. Чланице БРИКС-а сматрају да се „регионални проблеми земаља-чланица ове организације морају решавати путем дијалога, у оквиру УН“.

Земље-чланице БРИКС-а такође су изразиле неслагање и забринутост због наговештаја аустралијских власти да би Русији могло бити ускраћено учешће на самиту Г-20 који ће се у новембру ове године одржати у Бризбејну. По речима Лаврова, Аустралија није једини оснивач Г-20, она само председава овом организацијом током 2014. „Двадесеторку смо основали заједнички, па ћемо у оквиру ње радити по раније утврђеним принципима“, рекао је он у име чланица БРИКС-а.

По завршетку самита БРИКС-а јасно је да се чланице ове организације не слажу са ставовима западних земаља које врше притисак на Москву због приступања Крима Руској Федерацији. Међутим, земље-чланице БРИКС-а изнеле су различите ставове поводом ситуације у Украјини. Кина, која се одлучно противи независности Тибета и Тајвана, врло је уздржана по питању уласка Крима у састав Руске Федерације.

У Хагу су одржани преговори председника КП Кине Си Ђинпинга и председника САД Барака Обаме који су, између осталог, били посвећени и ситуацији у Украјини. Кинески председник се заложио за политичко решавање кризе и изнео предлоге из којих се види да Пекинг не намерава да остане само посматрач. Си Ђинпинг је рекао да у најкраће време треба створити одговарајући међународни координациони механизам и апеловао на све заинтересоване стране да не предузимају ништа што би могло довести до даљег погоршања ситуације.

Обама је изложио своје виђење узрока кризе у Украјини и оцену припајања Крима Руској Федерацији. Како преноси кинеска новинска агенција „Синхуа“, Обама се ипак сложио „са ставовима и принципима које је изнела Кина“ и рекао да Пекинг „може одиграти важну улогу“ у датој ситуацији.

Дакле, Кина је спремна да се укључи у преговоре руских, западних и украјинских политичара како би помогла у изналажењу мирног решења кризе. Иако Пекинг нема много искуства у оваквим дипломатским мисијама, Кина је у предности у односу на остале земље. Пре свега, она је један од важних стратешких партнера Русије, а већ низ година сарађује и са Украјином, између осталог у војно-техничкој сфери. Поред тога, Кина је у коректним односима са САД. Зато није искључено да ће кинеска дипломатија избити у први план у решавању украјинске кризе.

Јуриј Панијев је специјалиста у области међународних односа и научни сарадник Института за Латинску Америку Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском