БРИКС брани Русију

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Високи представници земаља БРИКС-а искористили су прилику и састали се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности у Хагу. Они су осудили увођење санкција Русији и „недобронамерну реторику“ западних земаља поводом украјинске кризе. Ипак, питање Крима је доста осетљиво, и свака земља га тумачи на свој начин.

Министри спољних послова земаља БРИКС-а (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике) срели су се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности који је одржан у Хагу 24. и 25. марта. Између осталог, разменили су мишљења о ситуацији у Украјини.

На састанку са министрима спољних послова земаља БРИКС-а испољено је потпуно разумевање тренутне ситуације [око украјинске кризе] и њених историјских аспеката, на чему смо веома захвални нашим партнерима.

Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ

На конференцији за новинаре, одржаној нешто касније у Хагу, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је прокоментарисао сусрет са колегама из БРИКС-a: „На састанку са министрима спољних послова земаља БРИКС-а испољено је потпуно разумевање тренутне ситуације и њених историјских аспеката, на чему смо веома захвални нашим партнерима“, истакао је Лавров, говорећи о ставовима учесника самита према украјинској кризи.

Његове колеге из БРИКС-а осудиле су увођење санкција Русији и „недобронамерну реторику“ западних земаља. „Ширење недобронамерне реторике, увођење санкција и узвратних санкција и политички притисци не доприносе избалансираном и мирном решавању кризе у складу са међународним правом и циљевима и принципима Повеље УН“, каже се у заједничкој изјави датој након састанка. Чланице БРИКС-а сматрају да се „регионални проблеми земаља-чланица ове организације морају решавати путем дијалога, у оквиру УН“.

Земље-чланице БРИКС-а такође су изразиле неслагање и забринутост због наговештаја аустралијских власти да би Русији могло бити ускраћено учешће на самиту Г-20 који ће се у новембру ове године одржати у Бризбејну. По речима Лаврова, Аустралија није једини оснивач Г-20, она само председава овом организацијом током 2014. „Двадесеторку смо основали заједнички, па ћемо у оквиру ње радити по раније утврђеним принципима“, рекао је он у име чланица БРИКС-а.

По завршетку самита БРИКС-а јасно је да се чланице ове организације не слажу са ставовима западних земаља које врше притисак на Москву због приступања Крима Руској Федерацији. Међутим, земље-чланице БРИКС-а изнеле су различите ставове поводом ситуације у Украјини. Кина, која се одлучно противи независности Тибета и Тајвана, врло је уздржана по питању уласка Крима у састав Руске Федерације.

У Хагу су одржани преговори председника КП Кине Си Ђинпинга и председника САД Барака Обаме који су, између осталог, били посвећени и ситуацији у Украјини. Кинески председник се заложио за политичко решавање кризе и изнео предлоге из којих се види да Пекинг не намерава да остане само посматрач. Си Ђинпинг је рекао да у најкраће време треба створити одговарајући међународни координациони механизам и апеловао на све заинтересоване стране да не предузимају ништа што би могло довести до даљег погоршања ситуације.

Обама је изложио своје виђење узрока кризе у Украјини и оцену припајања Крима Руској Федерацији. Како преноси кинеска новинска агенција „Синхуа“, Обама се ипак сложио „са ставовима и принципима које је изнела Кина“ и рекао да Пекинг „може одиграти важну улогу“ у датој ситуацији.

Дакле, Кина је спремна да се укључи у преговоре руских, западних и украјинских политичара како би помогла у изналажењу мирног решења кризе. Иако Пекинг нема много искуства у оваквим дипломатским мисијама, Кина је у предности у односу на остале земље. Пре свега, она је један од важних стратешких партнера Русије, а већ низ година сарађује и са Украјином, између осталог у војно-техничкој сфери. Поред тога, Кина је у коректним односима са САД. Зато није искључено да ће кинеска дипломатија избити у први план у решавању украјинске кризе.

Јуриј Панијев је специјалиста у области међународних односа и научни сарадник Института за Латинску Америку Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“