Војна активност Русије на Далеком Истоку: ко чега треба да се плаши

Ових дана министар одбране Јапана изразио је узнемиреност због учесталих летова руских војних авиона у близини ваздушног простора његове земље. Он је оваква дејства описао као „нерегуларна“, каква „нису виђена од времена Хладног рата“, а такође је изјавио да ће Токио пажљиво пратити летове руских авиона. Ловци Војног ваздухопловства Јапана су током целе недеље свакодневно узлетали како би пратили авионе Војног ваздухопловства Русије, који су пролетали недалеко од граница ове острвске државе. Токио наводи да је активност руског Војног ваздухопловства у региону повећана након што је Северна Кореја недавно лансирала ракете малог домета.

Ту-95, најбучнији симбол Хладног рата
Новембра 1952. свој први лет извршио је Ту-95, први совјетски интерконтинентални бомбардер и последњи авион који је направљен по наређењу Јосифа Стаљина. Осим главног задатка - борбеног дежурства и спремности да предводи напад на САД преко Северног пола - овај једини серијски турбоелисни бомбардер бацао је термонуклеарне бомбе и плашио америчке носаче авиона.

Догодило се да се у једном дану шест стратешких бомбардера Ту-95МС нашло у близини јапанске границе. Један пар авиона је летео око источног дела Корејског полуострва, Источнокинеског мора, а затим се удаљио ка северу дуж тихоокеанске обале Јапана. Тада су два друга пара „медведа“ (Ту-95 по класификацији НАТО-а носи назив Bear) ушла у рејон Јапанског мора са севера и пролетела недалеко од региона Тјугоку и Хокурику. Авиони нису повредили ваздушни простор земље, али је тако бројна ескадра довела војно руководство Јапана у стање приправности и постала повод за небројене фантазије и неоправдане страхове.

У последње време страни аналитичари такође често изражавају узнемиреност због модернизације технике и инфраструктуре на Курилским острвима и на Сахалину, због јачања наших могућности у погледу противваздушне одбране, због планираног попуњавања састава Тихоокеанске флоте нуклеарним подморницама, носачима хеликоптера итд, због повећаног броја војних маневара, летова авиона и пловидби бродова у рејону Далеког Истока.

Неки аналитичари сматрају да су овакве активности непотребне у контексту све бољих руско-јапанских односа, који су посебно дошли до изражаја након сусрета Шинзоа Абеа и Владимира Путина у септембру 2013. и самита у формату 2+2 који је уследио (министри одбране и министри спољних послова). Истовремено, упркос параноидним покушајима да се у сваком потезу Москве изван њене националне територије види „кримски (или косовски!) сценарио“, потпуно је неоправдано повезивати унапређење наших одбрамбених потенцијала са постојањем територијалног спора. Ми немамо разлога да се бавимо застрашивањем нашег источног суседа, јер смо најзад успели да успоставимо ефикасан дијалог, да дефинишемо услове за пројекте и инвестиције, укључујући и област руског Далеког Истока, да разјаснимо заједничке интересе у региону у сфери енергетике, саобраћаја, екологије и санирања последица ванредних ситуација.

Ова тврдња се односи и на Кину, са којом Русија успешно реализује режим стратешког партнерства, као и на Јужну Кореју, са којом је Русија водила претежно економске преговоре, али сада прелази на свестран и комплексан дијалог.

Поред тога, у интересу Русије је да постигне безбедност у североисточној области своје територије, јер спирала регионалне напетости паралише пре свега руске економске иницијативе. Повећање наше војне активности на Далеком Истоку није случајно. Овај регион, који је за нас од животног значаја, веома је нестабилан, како због дестабилишућих потеза Северне Кореје, тако и због пораста билатералних неслагања међу државама азијско-тихоокеанског региона. Москва се такође придржава принципа немешања у билатералне спорове држава у региону, апелујући, ипак, на водеће играче да воде мировне преговоре и избегавају ескалацију сукоба.

Русија без сумње не може да не реагује на претње које долазе из североисточне Азије. Москва је пре свега узнемирена због сарадње Токија и Вашингтона у сфери противракетне одбране. Министар одбране Русије Сергеј Шојгу више пута је изјавио да „планови САД да креирају глобални систем противракетне одбране, укључујући елементе наоружања који су стационирани у Јапану, изазива код нас дубоку забринутост“. Бродови Јапанске ратне морнарице са системом „Иџис“ теоретски би могли да делују у интересу САД и ограниче наше могућности нуклеарног одвраћања. Али у пракси бисмо желели да верујемо у коректност и разумност јапанских партнера, за које Русија не представља ни војну опасност, ни конкуренцију у сфери привреде. Тим пре што до сада у борбеним условима није вршено пресретање ни ваздухопловних крстарећих ракета, ни маневарских глава балистичких ракета и што ниједна од две стране не жели да проверава како би то изгледало.

Графикон: Русија и Јапан: историјат „Курилског питања“

Занимљиво је да програм обнове наоружања морнарице Јужне Кореје, који предвиђа јачање потенцијала ПРО и опремање бродова и подморница ударним наоружањем, Русија доживљава као мању претњу, јер међу нашим земљама нема никаквих политичких несугласица нити територијалних претензија. Истина је и да у руском друштву постоји извесно непријатељско расположење што се тиче напретка Кине у војној сфери. Међутим, Москва и Пекинг засада нису имали ниједан повод да посумњају у искреност намера супротне стране.

У контексту реакција међународне заједнице на догађаје на Криму појачана руска војна активност на Далеком Истоку може се тумачити и као својеврсна превенција од увођења санкција. Међутим, Токио се и без тога прилично формално односи према питању „осуде“ и није спреман да се задовољи делимичним успехом у билатералним односима, покушавајући да постигне ситуацију у којој би обе стране биле на добитку. Истог става се придржава и Сеул, који је пре склон да подржи дугорочну сарадњу са Русијом, него да пружи краткорочну подршку америчким интересима. Кина је, иако опрезно, ипак стала на страну Русије.

Без обзира на очигледан притисак од стране Вашингтона, који ће се сигурно појачати након Обамине посете Токију и Сеулу, администрације јапанског премијера Шинзоа Абеа и јужнокорејске председнице Парк Геун Хје се према Русији односе прилично коректно, дајући пример и нашим партнерима из ЕУ. Веома желимо да верујемо да су наше азијске колеге разумне и да ће исправно распоредити приоритете сарадње, независно од односа Русије са САД и Европом.

Андреј Губин је кандидат политичких наука, руководилац научних програма Азијско-тихоокеанског центра Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), доцент Школе за регионална и међународна истраживања Далекоисточног федералног универзитета.

Росијскаја газета. Сва права задржана.