Проширење БРИКС-а: за и против

Извор: Руска Реч.

Извор: Руска Реч.

Недавна вест да је амбасадор Индије у Аргентини наговестио могућност да се ова латиноамеричка земља прикључи БРИКС-у изазвала је велику пажњу медија. Без обзира на то што нема званичне најаве проширења ове групе, сада је право време за дебату о томе. Од првог самита БРИКС-а, одржаног 2009. у руском граду Јекатеринбургу, значај групације на глобалном плану веома је порастао. Колико је сада важно отворити врата ове утицајне групације за нове чланове – и за колико њих?

Са збирним номиналним БДП чланица од 16,039 билиона долара, БРИКС фигурира као један од центара мултиполарног света. Било да је реч о кризним ситуацијама у Сирији, Ирану или Украјини, или реформи међународног економског система, чланице групације залагале су се за решења која су понекад одступала од оних која је наметао Запад.

Придруживањем Јужноафричке Републике некадашњи БРИК трансформисао се 2011. у БРИКС. Прикључење је прошло без трзавица и приметних аргумената против. Садашње земље чланице налазе се у Азији, Африци и Латинској Америци, три континента која се разликују од Северне Америке и Европе у смислу економског развоја и политичке моћи. Јачање ових континената, које се одразило и кроз формирање БРИКС-а, утицало је на обликовање светског поретка после Хладног рата. Две државе чланице, Русија и Кина, имају право вета у Савету безбедности УН, а свих пет бележе интензиван економски развој. Упркос предвиђањима о пропасти, групација је опстала и све више јача. Мада првобитно замишљен као економски кластер, БРИКС је превазишао оквире почетне економске иницијативе и заузео је важно место на међународној политичкој сцени.

Из свега наведеног произилази да је успон БРИКС-а неминован. Групација је постала готово елитна формација. Помиње се у скоро свим међународним дебатама и њен глас се уважава. Стога је природно што ће и друге државе желети да се прикључе БРИКС-у. Ипак, то садашњим чланицама намеће потребу да одговоре на питање: колико је важно отворити врата за проширење групе? Ако јесте, за колико земаља?

Случај Покрета несврстаних

Можда је у овом контексту поучан случај Покрета несврстаних. Првобитно замишљен као алтернатива блоковској подели у доба Хладног рата, покрет је успео да вишеструко увећа број чланица – било је мање од 30 земаља оснивача, да би касније у њему деловало 120 држава. Овако велики број утицао је не само на ставове, већ и на деловање покрета. Под његовим окриљем нашле су се земље са потпуно различитим концептима развоја и уређења – од Кубе до Сингапура. Бројност чланица довела је и до разних унутрашњих несугласица. Мада ове године несврстани славе 60 година постојања, покрет се не сматра важним мулилатералним телом, као што је то случај са БРИКС-ом или форумом Г-20. Ни једна земља БРИКС-а не жели да група доживи судбину Покрета несврстаних.

БРИКС је постао готово елитна формација. Помиње се у скоро свим међународним дебатама и његов глас се уважава. Стога је природно што ће и друге државе желети да се прикључе БРИКС-у.

Ово не значи да БРИКС не треба да се шири. Штавише. Његове чланице, ипак, морају да размотре поменуте факторе пре него што позову друге земље да им се прикључе. Групација је још увек у фази уобличавања – постоји мање од једне деценије. У самом БРИКС-у постоје проблеми које треба решити. Најважнији се тиче банке БРИКС-а. Иако је дошло до значајног напретка у вези са овим питањем, још није донета коначна одлука о томе где ће се налазити њена централа, колики ће бити иницијални капитал и ко ће бити на њеном челу. Било би мудро донети ове одлуке, као и превазићи извесне разлике у политичким ставовима, пре него што до проширења дође.

Зато је важно утврдити које државе могу да одговоре на захтеве проистекле из темељних начела и агенде БРИКС-а. Заменик министра иностраних послова Руске Федерације, Сергеј Рјабков изјавио је: „Заузимамо конструктиван приступ сваком захтеву ове природе, ко год да га упути. Стога свако питање о будућем проширењу БРИКС-а треба детаљно и темељно размотрити“. Иако се индијски амбасадор позитивно изјаснио о захтеву Аргентине за приступ, влада Индије још није званично изнела свој став. Могуће чланство Аргентине још увек је предмет дебате. Ова земља има кључну улогу у Јужној Америци, али њена привреда није снажна попут економија земаља БРИКС-а. Ту је и проблем великог спољног дуга.

Кандидати

Још неке земље, попут Сирије, већ су затражиле пријем у БРИКС. Георгиј Толораја, извршни директор Руског националног истраживачког комитета за БРИКС, као могућег кандидата навео је и Индонезију, државу са економијом која брзо расте и са најбројнијом муслиманском популацијом на свету. Кандидатура Египта има реално утемељење, мада су његове шансе донекле умањене због унутрашњих немира. Упркос проблему с религијским екстремизмом, Нигерија има економију која најбрже расте у Африци – најбогатији Африканац је Нигеријац. У Централној Азији треба поменути Казахстан који такође има добре изгледе. Ради се о стабилној земљи богатој природним ресурсима, с уравнотеженим наступом у међународним односима. У остале потенцијалне кандидате убрајају се Мексико, Иран и Турска. Међутим, помињу се и друге земље.

Важно је да чланице БРИКС-а пажљиво разраде оквир за проширење групе. У том смислу, морају решити нека кључна питања. Прво је питање идентитета. Да ли желе да задрже назив БРИКС и у проширеном саставу, или ће прихватити ново име које ће садржати почетно слово имена нове чланице? Друго питање је номенклатура, односно подела улога. Да ли ће се чланице поделити у категорије – на пример, на осниваче (или кључне државе БРИКС-а) и новопридружене? Да ли ће се увести одредба према којој ће се предузимати мере против чланица које одступе од начела групације? Ове и сличне дилеме треба разрешити пре него што до проширења дође.

Наредни самит у Бразилу имаће кључну улогу у решавању питања проширења. Аргентина се супротставља доминацији Запада на јужноамеричком континенту, попут Венецуеле и Кубе, али то можда није довољан разлог да јој се одобри чланство у БРИКС-у. С економском и политичком моћи коју поседује ова група има важну улогу у обликовању светског поретка. Стога, само оне државе које могу да допринесу њеним принципима и циљевима могу да буду прави кандидати за пријем.

Дебидата Ауробинда Махапатра је индијски политиколог. Области његових интересовања су конфликти, тероризам, мир и привредни развој, Јужна Азија као и стратешки аспекти евроазијске политике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“