Зашто је нуклеарна енергетика важна за Русију

Извор: AP.

Извор: AP.

Данас у Русији 33 нуклеарна енергетска блока задовољавају око 16% потреба за електричном енергијом. Међутим, Русија не намерава да се на томе заустави: предвиђено је да се удео нуклеарне енергије до 2050. повећа на 45-50%. За овакав развој ове гране енергетике постоји неколико разлога. Они су економски (руску нуклеарну енергетику чини око 500 предузећа у којима је запослено преко 200 хиљаада), образовни (у овој грани привреде раде високообразовани људи), али и безбедносни.

Русија је у области нуклеарне енергетике наследила Совјетски Савез и с разлогом може да буде поносна на то што је 1954. у Обњинску у рад пуштена прва нуклеарна електрана на свету.

Нуклеарна енергетика у Русији је 1970-1980-их доживела експоненцијални раст, који је прекинут услед несреће у Чернобиљу 1986, а затим и услед распада СССР-а.

Зато је током 1990-их и прве половине 2000-их дошло до стагнације у развоју нуклеарних производних капацитета. У постсовјетском периоду у експлоатацију су уведена само четири енергетска блока, који су још од совјетских времена били готово спремни за рад.

Па ипак, 33 енергетска блока укупног капацитета 24,25 GW данас у Русији производе око 16% укупне електричне енергије. Међутим, Русија не намерава да се на томе заустави. У току је изградња још 10 енергетских блокова (укључујући два реактора на пловећој електрани „Академик Ломоносов“) укупне снаге 9,2 GW. Плановима је предвиђено да се удео нуклеарне енергије у укупном енергетском билансу земље до 2030. повећа на 25-30%, а до 2050. на 45-50%. Најављени планови би значили изградњу нових нуклеарних електрана снаге од око 32 GW (треба узети у обзири и да ће до тада из експлоатације бити повучен низ тренутно активних енергетских блокова).

На каквим аргументима почивају овако опсежни програми? Изгледа да за развој нуклеарне енергетике постоји неколико разлога. Руску нуклеарну енергетику чини око 500 предузећа у којима је запослено преко 200 хиљада људи. У структури ове привредне гране налазе се четири велика научно-производна система: предузећа за добијање нуклеарног горива, комбинати за прераду и складиштење истрошеног нуклеарног горива, предузећа за производњу електричне и топлотне енергије из нуклеарних извора, предузећа за производњу нуклеарног наоружања и научноистраживачки институти. Осим тога, након уласка Федералног државног унитарног предузећа „Атомфлот“ у састав Државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“, ту се може убројати и најмоћнија флота ледоломаца на свету. Програм масовне изградње енергетских блокова на територији Русије омогућиће органски развој ове привредне гране и запошљавање висококвалификованих стручњака, и то не само у оквиру Државне корпорације „Росатом“, него и у предузећима других привредних грана, пре свега у оквиру машиноградње и грађевинарства.

Други разлог је економска исплативост. Може се претпоставити да, стављајући акценат на развој нуклеарне енергетике, руска Влада истовремено решава неколико питања. Тако повећање удела нуклеарне енергетике у енергетском билансу земље омогућава да се одржи стопа економског раста, а да се при томе не повећа емисија угљен-диоксида у атмосферу и не пређе руска квота загађења предвиђена Протоколом из Кјота (вишак дозвољене квоте притом се може продати другим земљама). Поред тога, инсистирање на развоју нуклеарне енергетике омогућава да се удео коришћења фосилних горива у Русији смањи и да се задрже количине за извоз, што је економски исплативије у односу на продају на домаћем тржишту. Значајна је и могућност смањења трошкова логистике услед смањеног превоза фосилних горива од места експлоатације до термоелектрана. Најзад, у условима руске климе и ограничених могућности коришћења обновљивих извора енергије (пре свега соларне), нуклеарна енергија постаје њихова алтернатива, при чему није потребно улагање значајних средстава у развој производних капацитета у којима се користе обновљиви извори.

Трећи фактор је извоз саме нуклеарне технологије. Развој сопствене нуклеарне енергетике ће појефтинити руску технологију на светском тржишту и повећати интересовање купаца. Између осталог и због „референтности“, тј. функционисања развијених технолошких система на територији Русије. Успеси „Росатома“ на пољу извоза домаћих енергетских блокова индиректно потврђују ову претпоставку. Тренутно се у иностранству гради пет руских енергетских блокова и у наредним годинама је планирана изградња још 13. У току су и преговори о изградњи још барем десетак енергетских блокова. Осим извоза технологије, изградња енергетских блокова на основу руских пројеката омогућава да се у будућности, током целог животног циклуса електрана (око 60 година), купцима испоручују гориво, компоненте и резервни делови за ове електране, као и да се пружају различите услуге (ремонт, прерада истрошеног нуклеарног горива), што по вредности премашује цену самог енергетског блока. То значи да је извоз нуклеарних електрана покретач свих осталих предузећа нуклеарне гране привреде.

Значајан је и аспект повезан са безбедношћу земље. Постојање моћне цивилне нуклеарне енергетике омогућава ефикасну производњу нуклеарног наоружања. Осим тога, цивилне наруџбине обезбеђују „двоструку производњу“ индустријских предузећа. На пример, данас се може са сигурношћу тврдити да је програм изградње пловеће електране, који је финансирао „Росатом“, омогућио да се у Русији одржи технологија бродских нуклеарних реактора и организација њихове производње, што се, са порастом броја нуклеарних подморница и почетком изградње нуклеарних ледоломаца нове генерације са новим реакторима, показало као веома потребно.

Како изгледа, у условима када не постоји притисак од стране „зеленог лобија“ и при сталном унапређењу безбедности и ефикасности руских нуклеарних технологија, удео нуклеарне енергетике у енергетском билансу Русије ће се у најближем периоду само повећавати. Одустајање од нуклеарне технологије у Русији имало би, најзад, само деструктиван утицај на руску економију и довело би у опасност високотехнолошку нуклеарну индустрију машиноградње, у којој су запослене десетине хиљада висококвалификованих стручњака.

Андреј Фролов је главни уредник часописа „Извоз наоружања“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“