Шта стоји иза жеље Украјине да „Гаспрому“ забрани транзит гаса

Илустрација: Алексеј Иорш.

Илустрација: Алексеј Иорш.

Парламент Украјине је 17. августа усвојио закон који омогућава увођење санкција против Русије. Санкције би се, између осталог, могле односити и на „Гаспром“. У том случају компанија ће бити принуђена да обустави транзит гаса преко територије Украјине. Истовремено, контролу над системом транспорта енергената преко украјинске територије преузимају САД.

Гасни конфликт између Русије и Украјине има неразрешене геополитичке и економске узроке. Геополитички узроци се односе на могућност да се САД мешају у трговинско-економске односе између Русије и Европске уније тако што подстичу Украјину да прави проблеме са транзитом гаса преко територије ове земље. Услед стварања оваквих конфликтних ситуација може се изазвати слабљење економије ЕУ и Русије у строго одређеним временским периодима и на тај начин вршити утицај на девизни курс, цене сировина и друге економске параметре. Садашњи конфликт већ преко три месеца потреса економију ЕУ и Русије и донеће економији тзв. Велике Европе (ЕУ и Русија) губитке од више милијарди долара. Русија покушава да се ослободи зависности од „украјинског“ транзита путем изградње Северног и Јужног тока. Међутим, само Северни ток не носи потенцијални проблем са транзитом, док Јужни ток може наићи на проблеме аналогне украјинском транзиту, јер ће прелазити преко територије земаља зависних од америчке политике.

Током наредних година САД ће имати економску контролу над системом за транспорт гаса Украјине, а „Гаспрому“ ће бити забрањено да учествује у споразуму о транзиту гаса преко украјинске територије.

Економски узроци гасног конфликта леже у томе што Украјина новац добија само за транзит гаса преко своје територије (3 милијарде долара годишње), као и попуст на цену руског гаса за унутрашње потребе. Према споразуму између „Гаспрома“ и „Нафтогаса“, на граници између Украјине и европских земаља „Гаспром“ продаје гас по цени која је одређена уговором између Русије, тј. „Гаспрома“, и европских купаца гаса. Украјина би, међутим, желела да добија много већи приход, и то не од транзита гаса, него као посредник у трговини гасом. Ослањајући се на политичку моћ САД, Украјина би могла да предложи Русији да јој на граници између Украјине и Русије гас продаје по ниској цени, а да затим овај гас по увећаној цени она продаје европским потрошачима. Узмемо ли у обзир очекивану разлику у ценама од 100 долара на 1000 кубних метара гаса и количине испорука од 80 милијарди кубних метара годишње, приход Украјине би са садашње 3 милијарде могао да достигне 8 милијарди долара годишње. То апсолутно не одговара Русији, јер умањује приходе „Гаспрома“, док за европске купце непредвидива Украјина може постати много већи проблем од Русије.

Само Северни ток не носи потенцијални проблем са транзитом, док Јужни ток може наићи на проблеме аналогне украјинском транзиту, јер ће прелазити преко територије земаља зависних од америчке политике.

Све скорашње догађаје у Украјини треба тумачити у светлу ова два узрока. Парламент Украјине је 17. августа усвојио закон који омогућава продају 49% система за транспорт гаса Украјине компанијама из САД и Европе. Фактички, током наредних година САД ће имати економску контролу над системом за транспорт гаса Украјине. Такође је у току припрема закона о увођењу санкција против Русије, према којем ће „Гаспрому“ бити забрањено да учествује у споразуму о транзиту гаса преко територије Украјине. Према одредбама овог закона, Русија ће морати да оснује нову компанију са којом ће украјинско-америчка компанија, власник система за транспорт гаса Украјине, склопити споразум о куповини руског гаса на граници између Украјине и Русије.

Мишљења руских стручњака о оваквом развоју догађаја су подељена. Известан број стручњака сматра да ће се у том случају ситуација поправити, јер проблем транзита ће практично „нестати“, а Европљани ће, у случају проблема са испорукама гаса, сами морати да се разрачунају са Украјином. Други, међутим, сматрају да ће се у случају измене садашњих услова Русија не само наћи у још неповољнијој ситуацији, него ће изгубити и могућност да наплати украјински дуг за већ испоручени гас у износу од око 5 милијарди долара.

Алексеј Скопин је директор Међународног института за регионални развој (МИРТ).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“