Нови садржај тероризма

Карикатура: Константин Малер.

Карикатура: Константин Малер.

Прошло је 10 година од најстрашнијег терористичког напада у историји савремене Русије, када је 1100 талаца било затворено у школи осетинског града Беслана. У операцији ослобађања погинула су 334 таоца, и то су углавном била деца. Сада се чини да терористички напад таквих размера није могућ, али то не значи да у Русији више не постоји опасност од тероризма. Она постоји и даље, само што сада више није реална, него потенцијална.

Реална опасност од чеченских, дагестанских и ингушких терориста више није актуеална. Према подацима Сверуског центра за проучавање јавног мњења, проблем тероризма сада изазива забринутост код 13% становника Русије, а то је за 2% мање од прошлогодишњих показатеља и за 75% мање од показатеља из 2004, када је рекордних 88% испитаника окарактерисало тероризам као главни проблем у земљи.

Мишљење већине грађана деле и стручњаци. „Терористичка активност на Северном Кавказу смањена је током 2014, и то из неколико разлога“, објашњава за „Руску реч“ експерт за подручје Кавказа Николај Силајев. „У протеклих неколико година повећан је притисак оружаних структура државе на терористичко подземље. Много терориста је убијено, а много их је и похапшено. Специјалне службе су посебно биле активне уочи Олимпијаде у Сочију [по речима директора ФСБ Александра Бортњикова, у првој половини године ликвидирано је 130 терориста, међу њима и 21 вођа терористичке групе, а откривено је и уништено преко 160 база и скровишта са оружјем које је припадало терористима – прим. ред.]. Био је користан и рад комисија које су специјално формиране за вођење преговора са терористима и за њихово враћање из шума у миран свакодневни живот. Најзад, многе усијане главе су отишле да ратују у Сирију или Ирак. Смањењу напетости доприноси и деловање руководства у појединим републикама које покушава да интегрише своје друштво у Руску Федерацију. На пример, председник Чеченије Рамзан Кадиров на све начине демонстрира своју припадност општеруском културном простору: активно учествује у слању хуманитарне помоћи у Донбас, ослобађа руске новинаре које су отеле украјинске власти и обећава да ће издвојити средства за економски развој Крима.

Грузија

Па ипак, и поред постепеног стабилизовања ситуације, на Северном Кавказу постоје фактори који могу поново да заоштре ситуацију у том региону и повећају ниво опасности од терористичких напада. Представници руских специјалних служби страхују да ће Грузија наставити политику дестабилизације Северног Кавказа коју је водио Сакашвили, што ће бити нека врста асиметричног одговора Русији на одвајање Абхазије и Јужне Осетије. Са друге стране, многи руски политиколози сматрају да је та опасност преувеличана. „Тачно је да се у Грузији задржао велики део инфраструктуре ‘нове севернокавкаске политике’ Михаила Сакашвилија, али са наше стране је граница добро чувана, а осим тога Тбилиси нема ни ресурсе ни жељу да дестабилизује Северни Кавказ“, објашњава Николај Силајев. „Напротив, сада су грузијске власти кренуле у правцу нормализације односа са Москвом и помажу Русији у борби против тероризма. На пример, пружиле су извесну помоћ у обезбеђивању сочинске Олимпијаде.“

Блиски Исток

Много озбиљнија опасност прети са Блиског Истока, где има и држављана Русије који ратују у редовима екстремистичке организације „Исламска држава“. Москва страхује да се ти људи могу вратити и искористити стечено искуство за дестабилизацију ситуације у Русији, нарочито на Северном Кавказу, у Татарстану и на Криму. Поједини политиколози, додуше, објашњавају да блискоисточни тероризам не прети толико самој Русији, колико њеним интересима на периферији у Средњој Азији. „Међу џихадистима из иностранства има релативно мало држављана Русије, свега 400-600 људи. Русија има моћну обавештајну службу и огромне ресурсе, тако да њој прети релативно мала опасност од најамника који ратују у Ираку и Сирији, али зато они могу фатално угрозити земље Централне Азије, где власти нису успеле да ликвидирају исламистичко подземље“, објаснио је дописнику „Руску реч“ руски арабиста Леонид Исајев.


Чеченски терористи се селе у Сирију
На северу Сирије се формира права терористичка интернационала. Руско Министарство спољних послова фактички је констатовало да некадашњи командири чеченских сепаратистичких одреда сада ратују у Сирији: једну групацију исламиста који ратују против Башара Асада предводи извесни Абу Мусаб из Чеченије, док су за врбовање задужени главни идеолози чеченских екстремиста који се и сами сада налазе у Сирији.

Са друге стране, интензивна исламизација и нагла дестабилизација Средње Азије може да радикализује и муслиманску заједницу Русије, као и да допринесе приливу на руску територију терориста обучених у Средњој Азији (Русија са тим републикама има безвизни режим).

Радикализација Украјине

И најзад, озбиљну опасност представља даља радикализација ситуације у Украјини, где су у току „политички, националистички процеси који знатно отежавају стање на терену у три федерална округа. У свим окрузима су сада актуелни проблеми везани за опасност од терористичких напада, незакониту трговину оружјем и неконтролисану имиграцију“, каже државни јавни тужилац Русије Јуриј Чајка. Та држава део свог права на насиље сада препушта многобројним „приватним армијама“, тј. добровољачким батаљонима. Поред тога, у Украјини је присутан и низ милитаризованих групација попут „Десног сектора“. Све те структуре нису државне, а оне су „још од краја прошле године обележиле Русију као свог непријатеља, чак је било и позива да се заузму њене пограничне територије“, каже Александар Брод, директор Московског бироа за људска права. Према томе, ако Петар Порошенко чак и склопи мировни споразум са добровољцима Донбаса, није искључено да се ирегуларне провладине формације неће потчињавати том указу и да ће наставити рат. Знање руског језика и безвизни режим ће им омогућити да продру у Русију. Штавише, екстремисти сада имају приступ крајње опасним средствима уништења, јер је украјинска влада на списак специјалног терета који чувају ирегуларне јединице Националне гарде ставила и ракете-носаче и нуклеарни материјал, између осталог и истрошено нуклеарно гориво.

У целини гледано, опасност из правца Блиског Истока и Украјине засада је углавном потенцијална, тако да Русија има довољно времена да је нивелише. Наравно, оптимална варијанта би била сарадња са САД и Европом, јер исламизација Средње Азије и за њих представља озбиљну опасност (руши им све планове за извоз средњоазијског фосилног горива у Европу), али тешко да је са њима у овом тренутку могућа плодна сарадња, с обзиром на садашњи статус наших односа. Штета је што је тако, јер је у односима између руских и западних специјалних служби досада било много примера успешног садејства.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“