Русија и САД одмеравају нуклеарне снаге

Илустрација: Татјана Перелигина.

Илустрација: Татјана Перелигина.

Поједина руска средства јавног информисања прошле недеље су информисала о постизању паритета Русије и САД у броју носача нуклеарног наоружања. Према оценама стручњака, превремено је говорити о нуклеарном паритету између ове две силе. Русија и даље заостаје за САД, али своје стратешке снаге за одвраћање држи у пуној борбеној готовости.

Стејт департмент САД је почетком октобра објавио информације о стању стратешких нуклеарних снага Москве и Вашингтона, које су добијене током размене података између двеју земаља према условима Прашког споразума (из 2010) о мерама за даље смањивање и ограничавање стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3). Низ руских средстава јавног информисања објавио је да је Русија успоставила паритет са Вашингтоном по броју носача нуклеарног наоружања.

Шта се рачуна

Оваква тврдња није у потпуности исправна. На ову чињеницу је у својим коментарима за једну од информативних агенција указао бивши начелник Главног штаба ракетних јединица стратешке намене, генерал-пуковник Виктор Јесин: „По броју распоређених интерконтиненталних балистичких ракета, балистичких ракета на подморницама, као и тешких бомбардера, који заправо и реализују борбени потенцијал стратешких нуклеарних снага, Русија и даље суштински заостаје за САД“, скренуо је пажњу новинара на ову чињеницу. „Русија од таквих нуклеарних средстава има 528 уређаја, а САД – 266 више“.

Ако се удубимо у званичне податке, испоставља се да по стању до 1. септембра ове године САД имају 794 распоређене интерконтиненталне балистичке ракете, балистичке ракете на подморницама и тешке бомбардере, а Русија – само 528. Притом, ако гледамо број бојевих глава распоређених на носачима, Вашингтон има 1642, а Русија 1643. А по броју распоређених и нераспоређених уређаја, САД има 912, а Русија 911.

Једноставна аритметика

Да бисмо се снашли у наведеним цифрама, треба се подсетити да, према условима Споразума СТАРТ-3, свака страна до 2018. треба да има по 700 распоређених стратешких носача нуклеарног наоружања (то јест оних који се налазе у јединицама и на борбеном дежурству) и још 100 нераспоређених, то јест оних у складиштима. Истовремено, обе стране морају имати максимум 1550 распоређених нуклеарних бојевих глава. И сада постаје јасно да САД морају наставити са смањивањем својих стратешких нуклеарних снага, пре свега броја распоређених стратешких ракета, а Русија може да повећава број својих стратешких носача, притом да исто као и САД смањује број нуклеарних бојевих глава на њима.

Приближна равнотежа нуклеарних бојевих блокова на стратешким носачима Русије и САД објашњава се околношћу да Вашингтон има копнене балистичке ракете „Минитмен“, које по правилу носе од једне до три бојеве главе. САД имају око 450 оваквих ракета. А основни нуклеарни потенцијал је лоциран на стратешким ракетама нуклеарних подморница „Трајдент-2“. На свакој од њих има по осам дељивих бојевих блокова са индивидуалним навођењем (РГЧ ИН, тј. MIRV). САД имају 14 нуклеарних подморница класе „Охајо“ које на себи носе стратешке ракете, на свакој подморници по 24. Оријентационо, то је хиљаду нуклеарних бојевих глава скривених у океанским дубинама. Има још 230 стратешких бомбардера, и то три типа – В-52Н, В-1В и В-2А (од тога се преко 50 држи у резерви, по складиштима и хангарима). А према условима из СТАРТ-3, сваки такав бомбардер се третира као једна ракета, мада авион може да носи приличан број крстарећих ракета са нуклеарним бојевим главама, као и атомске бомбе.

Очување националне безбедности

Основни потенцијал стратешког нуклеарног наоружања Русије налази се у Ракетним јединицама стратешке намене (РВСН). На моноблок-ракетама (са једном главом) мобилних система и базираних у силосима („Топољ“ и „Топољ-М“) до 1. јануара 2014. било их је 186. Даље, на мобилним и у скорије време силосним системима „Јарс“, који има дељиве бојеве главе са индивидуалним навођењем. Више од 30 их је на точковима. Такође и на силосним системима Р-36МУТТХ / Р-36М2 „Војвода“, са десет дељивих бојевих (MIRV) глава и УР-100НУТТХ „Стилет“ са шест MIRV глава. На борбеном дежурству су 92 ракете. Укупно на земљи има 311 ракета и 1078 бојевих глава. У исто време на осам руских нуклеарних подморница стратешке намене (док на борбено дежурство нису ступиле нове стратешке нуклеарне подморнице класе „Бореј“ са ракетама „Булава“) постојало је 112 ракета Р-29Р и Р-29М „Сињева“ и „Лајнер“ са 416 бојевих глава. И још 66 стратешких бомбардера Ту-95МС и Ту-160.

Наведена аритметика не говори о нуклеарном паритету Русије и САД, већ о стратешкој равнотежи која приморава Вашингтон да са Москвом потписује споразум о мерама за даље смањивање и ограничавање стратешког офанзивног наоружања.

Русија не намерава да се бори за паритет у стратешком нуклеарном наоружању ни са једном државом. Она савесно извршава своје обавезе из Споразума СТАРТ-3 и, како потврђују недавни маневри Ракетних јединца стратешке намене, одржава стратешке снаге за одвраћање у високом степену борбене готовости. Не као претњу некоме, већ као суверено право на очување своје националне безбедности и безбедности својих савезника.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“