„Кишобранска револуција“ као порука Кини

Илустрација: Константин Малер.

Илустрација: Константин Малер.

Многи експерти у Русији и иностранству убеђени су да прави циљ „кишобранске револуције“, како су у западним медијима романтично названи протести у Хонгконгу, није заштита демократских вредности, него притисак на континенталну Кину. Начин финансирања и избор термина за почетак демонстрација (у току великог кинеског празника) говоре много сами за себе.

У Хонгконгу више од две недеље трају немири омладине у знак протеста против начина избора градоначелника који је предложио Пекинг. Откако је 1997. враћен Кини, Хонгконг има статус специјалног административног рејона. Учесници протеста траже директне и опште изборе и сматрају да Пекинг крши демократске традиције бивше британске колоније.

Међутим, многи експерти у Русији и иностранству убеђени су да прави циљ „кишобранске револуције“, како је романтично названа у западним медијима, није заштита демократских вредности, него притисак на континенталну Кину.

Тек ћемо видети да ли је „кишобранска револуција“ генерална проба „обојене револуције“ која је Кини обећана још 2011.

„Кишобранску револуцију“ је подржао Стејт департмент САД заједно са институцијама које му припадају. Испоставило се да су у протесте у пословној зони Хонгконга умешани и фондови који се финансирају из средстава америчког спољнополитичког ресора. Реч је о Националном фонду за демократију (National Endowment for Democracy) и његовој филијали у Хонгконгу, која носи назив Национални институт демократије (National Democratic Institute). Овај други је почев од 1997. реализовао у Хонгконгу серију програма везаних за одржавање демократских избора, за поштовање грађанских слобода, формирање друштва којим се управља у складу са законом и правима, итд. Национални институт демократије је од 2005. иницирао у Хонгконгу програме за припрему младих лидера.

Са тим програмима је био повезан један од самопроглашених лидера покрета „Окупирај центар“, професор права Хонгконшког универзитета Бени Тај (Benny Tai). Друга значајна фигура „кишобранске револуције“ је Мартин Ли, оснивач Демократске партије Хонгконга. Он је недавно боравио у САД, где се сусрео са потпредседником САД Џозефом Бајденом.

Све то, и не само то, било је довољан разлог да министар спољних послова Кине Ванг Ји у прилично оштрој изјави захтева од државног секретара Џона Керија да престане са пружањем подршке демонстрацијама у Хонгконгу и са мешањем у унутрашње ствари Кине.

„Кишобранска револуција“ могла је почети месец дана раније. Међутим, акције протеста су почеле тек крајем септембра. Кина 1. октобра прославља Национални дан. То је идеално време за путовања, тако да су хиљаде континенталних Кинеза нагрнуле на одмор у Хонгконг, где им је показано како се може протестовати без провоцирања власти на примену силе.

Чини се да је Кина била спремна за овакав развој догађаја и да га је очекивала. Још у мају је министар за јавну безбедност Кине на једном међународном сусрету изјавио да су „обојене револуције“ постале елемент притиска на савремену Кину. Ни време није изабрано случајно. „Кишобранска револуција“ могла је почети месец дана раније, када је Стални комитет 31. августа донео одлуку о начину организовања свеопштих избора градоначелника Хонгконга 2017. Међутим, акције протеста су почеле тек крајем септембра.

Кина 1. октобра прославља Национални дан. Тим поводом се у целој земљи не ради недељу дана. То је идеално време за путовања, тако да су хиљаде континенталних Кинеза нагрнуле на одмор у Хонгконг, где им је показано како изгледају масовне демонстрације и како се може протестовати без провоцирања власти на примену силе.

Поставља се питање због чега су организоване масовне акције у пословној зони Хонгконга? Разлога има неколико.

Први је тај што су ови догађаји јавно супротставили грађане Хонгконга континенталним властима. И сам протест није усмерен толико против хонгконшке администрације, колико против централног руководства Кине. Требало је, по свему судећи, да хонгконшки протести постану стимуланс или бар узор за сличне протесте у кинеским градовима, где се накупило доста социјалних проблема везаних за раст цена, корупцију и недостатак радних места.

Пекинг препушта руководству специјалног административног рејона да сам решава проблем демонстрација омладине. То говори да је Кина прилично самоуверена.

Друго, догађаји у Монг Коку требало је да буду још један сигнал Пекингу и да му покажу како одбијање Кине да се придружи политици санкција коју спроводи Вашингтон може имати негативне последице. Хонгконг је као један од највећих светских финансијских и трговинских центара толико интегрисан у светски економски систем, да се у случају потребе могу изазвати застоји у његовом функционисању. У нешто ширем смислу данас је сасвим очигледно да је економска зависност Кине од америчког тржишта прилично велика. Обим промета робе са САД процењен је на 521 милијарду америчких долара.

Треће, догађаји у Хонгконгу одражавају и јавну конфронтацију Кине и САД у азијско-тихоокеанском региону.

Истине ради треба истаћи да је Кина уздржана када је реч о догађајима у Хонгконгу. Пекинг препушта руководству специјалног административног рејона да сам решава проблем демонстрација омладине. То говори да је Кина прилично самоуверена.

После прве недеље покрет „Окупирај центар“ је почео да јењава. Дошло је време да се омладина врати у учионице, а и администрација Хонгконга је изразила спремност да размотри сва питања са учесницима протеста. Асоцијација будиста је позвала на мирно решење конфликта, а таксисти и возачи аутобуса извели су „спори марш“ поводом финансијских губитака које су поднели због „кишобранске револуције“.

Протести у Хонгконгу су сигнал који сведочи да су „обојене револуције“ и даље делотворно политичко оружје. Уосталом, тек ћемо видети да ли је „кишобранска револуција“ генерална проба „обојене револуције“ која је Кини обећана још 2011.

Александар Исајев је заменик руководиоца центра за проучавање и прогнозирање руско-кинеских односа на Институту Далеког Истока Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском