ОДКБ ће помоћи Москви да регулише кризу у Украјини

Илустрација: Алексеј Иорш.

Илустрација: Алексеј Иорш.

Русија и њени савезници спремају се за ерупцију екстремизма у Централној Азији. У Москви је 23. децембра одржан редовни самит Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и уједно је одржана седница Високог евроазијског економског савета. И један и други састанак имају велики политички значај у контексту спољнополитичких догађаја.

Финансијска криза у Русији, напетост у односима са САД и ЕУ, заоштравање ситуације на Јужном Кавказу и у Авганистану – све су то догађаји који стављају на проверу чврстину савеза евроазијских држава и на које су те државе морале реаговати.

Поједини експерти су изразили бојазан да интернационални пројекти могу бити успорени или чак доживети крах због проблема са којима се суочава Русија као њихов географски центар и иницијатор.

Конкретно, појавило се мноштво гласина о томе како ће Киргизија због наглог децембарског пада рубље одустати од потписивања уговора о придруживању Евроазијској економској унији (ЕАЕУ), планираног за 23. децембар. То се, међутим, није догодило. Уговор је потписан по плану, о чему су јавност обавестили председници Русије и Киргизије. Ни друге чланице ОДКБ и ЕАЕУ током московских сусрета нису испољиле никакву скепсу у вези са перспективом интеграције или жељу да поводом најновијих догађаја успоре интеграционе процесе.

На самиту је разматран проблем учешћа држављана земаља-чланица у конфликтима у Ираку и Авганистану. Конкретно, на страни авганистанских талибана бори се 10 екстремистичких групација из постсовјетских држава.

Тешко је рећи да ли су финансијске потешкоће Русије и њен конфликт са земљама Запада проузроковали некакво незванично ценкање и да ли је Москва тим поводом учинила некакве уступке савезницима. Није било очигледних симптома таквог развоја догађаја, мада је било гласина, као што их увек има после сличних сусрета на највишем нивоу. Штавише, председник Белорусије Александар Лукашенко врло жустро је демантовао сличне информације у штампи.

Учесници самита су решавали задатке који су далеко сложенији од јавне демонстрације јединства. То је пре свега питање кризе у Авганистану, где се у контексту повлачења страних трупа ситуација компликује. Експерти ОДКБ као и увек износе песимистичке прогнозе развоја ситуације у Авганистану, прибојавајући се да Кабул неће бити кадар да контролише ситуацију и да ће се оружано насиље преселити и на територију земаља Заједнице независних држава (ЗНД). Током билатералних консултација између Русије и Таџикистана по линији ОДКБ у Москви министар одбране Сергеј Шојгу је позвао колеге да се спремају за све варијанте развоја ситуације у Авганистану, укључујући и оне најгоре.

У оквиру московског самита земље ОДКБ су усвојиле неколико докумената о стварању заједничке војне групације за случај потребе да се заустави продор оружаних одреда екстремиста из Агванистана. Донете су одлуке о формирању заједничких снага централноазијског региона за брзо реаговање и заједничких авијацијских јединица које треба да дејствују максимално брзо у случају непосредне претње земљама ОДКБ са суседне територије.

Поред тога, на самиту је разматран проблем учешћа држављана земаља-чланица у конфликтима у Ираку и Авганистану на страни екстремистичких организација које се боре против званичних власти. Конкретно, на страни авганистанских талибана бори се 10 екстремистичких групација из постсовјетских држава. Поред тога, одређен број држављана земаља ЗНД учествује у терористичким нападима организација „Исламска држава“ и „Џебхат ан-Нусра“ у Ираку.

Та појава ствара двоструки ризик. Уколико екстремистичке организације постигну војни успех на локалном нивоу, оне могу створити безбедну позадину и базу за припремање и организовање терористичких напада у различитим земљама света, укључујући и државе на постсовјетском простору. Поред тога, део терориста после обуке у иностранству може се вратити у отаџбину и тамо наставити своју терористичку активност. У вези са тим су чланице ОДКБ у заједничкој декларацији нагласиле да ће „предузети координиране мере према лицима која се враћају на територију земаља-чланица ОДКБ после учешћа у оружаним конфликтима на страни међународних терористичких организација“.

Поред авганистанског и ирачког конфликта самит ОДКБ је разматрао и кризне ситуације на постсовјетском простору, укључујући и грађански рат у Украјини и конфликт у Нагорно-Карабаху који је заоштрен током 2014.

Уочи московског самита Кијев су у склопу мировне мисије посетили председник Белорусије Александар Лукашенко и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. По мишљењу експерата, главни циљ посете биле су додатне консултације уочи новог сусрета представника званичне владе Украјине и самопроглашених југоисточних република у Минску. У последње време многи посматрачи подозревају да Кијев фактички хоће да саботира преговарачки процес и изазове нову ескалацију конфликта.

Према декларацији московског самита, ОДКБ се залаже за „поновно успостављање мира у Украјини“ путем политичког дијалога, као и за „регулисање преговарачког процеса између свих сукобљених страна“. Русија је највише заинтересована за решавање конфликта на пограничној територији, али њена непосредна мировна мисија је онемогућена, јер је Кијев у више наврата оптуживао Москву за пружање подршке добровољцима југоистока, па чак и за оружану интервенцију. Зато Астана и Минск наступају као неутрални посредници у украјинском конфликту. Треба истаћи да су се структуре ОДКБ добро показале у тој улози и приликом решавања пограничних конфликата између Киргизије и Таџикистана током ове године.

Ништа није једноставнија ни ситуација у Нагорно-Карабаху, где је Јерменија непосредно увучена у конфликт, због чега је њен положај у ОДКБ у том контексту прилично недефинисан. Самит се ограничио позивом свим учесницима конфликта да наставе дијалог уз посредовање Минске групе ОЕБС-а, међу чијим копредседницима је и представник Русије.

На тај начин се ОДКБ, као организација која засада нема видљивих унутрашњих супротности, суочава са спољним изазовима на које треба да одговори предузимањем мера колективне одбране, али и развојем различитих преговарачких формата у којима као посредници наступају структуре и чланице Организације Уговора о колективној безбедности.

Никита Мендкович је експерт Руског савета за међународна питања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“