„Словенска цивилизација мора да се уједини“

Илустрација: Алексеј Иорш.

Илустрација: Алексеј Иорш.

У Москви је 19. децембра одржан „Балканско-црноморски форум“ чија је главна тема била перспектива даљег развоја политичких, економских, културних и других веза балканског и црноморског региона. Експерти су се састали под покровитељством недавно основаног Балканског центра за међународну сарадњу, чији је председник бивши амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин. „Руска реч“ читаоцима преноси текст његовог обраћања учесницима форума. У свом говору Конузин се осврнуо на односе Србије и НАТО-а, као и на питања безбедности у Европи и потребу јачања узајамне помоћи словенских народа.

Међународна ситуација је постала веома сложена. Иако смо мислили да је Хладни рат готов, испоставило се да је све време трајао, о чему је детаљно говорио председник Путин на својој прес-конференцији одржаној 18. децембра. Најбоља потврда је то што НАТО наставља тенденцију ширења и покушава да своје ресурсе што више приближи границама Руске Федерације.

У Србији је недавно одржан омладински форум на коме је подржана идеја о приступању Србије НАТО-у. Према неким подацима, 18% Срба се изјаснило за приступање тој организацији. О овоме говорим јер се Русија, ради своје безбедности у Европи, мора борити против нових блоковских подела. Искрено се надамо да ће наши пријатељи подржати напоре Русије у том правцу и дубоко смо уверени да је безбедност изван блокова у интересу свих европских земаља, па и оних које су чланице НАТО-а.

Председник Савета Европе Доналд Туск изјавио је да се у односима са Русијом мора дефинисати стратегија за годину дана унапред. Та стратегија ће, наравно, бити антируска. Зато се ми уздамо у наше пријатеље који су пре приступања Европској унији много пута тврдили: „Бићемо амбасадори Русије у ЕУ и помагаћемо вам!“. Желели бисмо да кроз друштвену делатност објединимо напоре у том правцу. Овом приликом још једном напомињем да Русија није против Европске уније, која је наш највећи економски партнер. Заинтересовани смо за равноправну сарадњу у заједничком интересу. На жалост, Европска унија има другачији став.

Србији се сада постављају нови услови за приступање Европској унији. Немачка је одредила 11 услова, а између осталог од наших српских пријатеља се тражи да из устава избаце сваки помен Косова и Метохије као дела Републике Србије. Док сам био амбасадор у Београду, учеснике једне велике конференције сам упитао: „Да ли су све земље које приступају Европској унији дужне да спроводе јединствену и координисану политику? То је сасвим исправно: ако приступате некој међународној организацији, морате поступати као и остале њене чланице. Међутим, да ли ће Европска унија, пре него што одреди ту јединствену политику, повести рачуна о интересима који су од животне важности за вашу земљу? На пример, такво је питање територијалног интегритета Србије. Да ли ће га Европска унија узети у обзир или не? Ја знам одговор на то питање. А ви?“

Ово питање је и даље отворено. Међутим, оно се не тиче само Србије и Косова. Када је Брисел онемогућио изградњу „Јужног тока“, да ли је узео у обзир интерес који су од овог гасовода имале Бугарска, Србија, Мађарска, Аустрија, Македонија, Босна и Херцеговина и остали наши партнери? Да ли је Европска унија о томе водила рачуна? Очигледно да није. Донета је политичка одлука да се тај пројекат по сваку цену онемогући. Сада се испоставило да Европска унија овакав потез није повукла самостално, него на инсистирање Вашингтона. Обраћамо вам се, као пријатељима, са предлогом да покренемо јавност у својим земљама и усагласимо друштвену активност! То је у интересу народа свих наших земаља.

Иако смо мислили да је Хладни рат готов, испоставило се да је све време трајао.

„Јужни ток“ је конкретан пример да земље Источне Европе овога пута, на жалост, нису довољно штитиле интересе сопственог народа. Српски политичари су говорили: питање Јужног тока се решава у Бриселу и Москви, па како они одлуче, тако ће и бити. Срби су се склонили у страну: а где је утицај јавности? Многи у Србији су ишчекивали изградњу гасовода, хиљаде људи и стотине компанија се надало да ће учествовати у том послу. Само за транзит гаса кроз своју територију Србија би добијала 400 милиона евра годишње. У то време сам био амбасадор Русије у Београду и сведок сам да нико ништа није учинио. Зашто? Ово вам говорим отворено, као пријатељима, јер морамо добро разумети једни друге ако намеравамо да тешње сарађујемо.

Нашим бугарским пријатељима желим да кажем следеће: надам се да нисте изненађени што се многи у Русији сада веома критички односе према Бугарској. Раније о томе нисмо говорили из очигледних разлога. Сада када се у руској јавности помене Бугарска, људи се питају на којој је страни била у Првом и Другом светском рату и зашто је због Бугарске пропао тако важан пројекат за све словенске народе. Сада смо започели сарадњу са Турском. Да ли је Бугарима у интересу да Русија сарађује са Турском?

У целој Европи, а посебно у Европској унији све чешће се чују оштре критике на рачун европске бирократије и Брисела. Летос је у часопису „Међународни живот“ објављен чланак саветника француске владе у коме он каже да Французи кипте од беса због бриселске бирократије. Недавно смо учествовали на конференцији „Нова Европа“ на којој су Французи, Италијани, Немци и Аустријанци говорили да треба изграђивати Европу држава, а не Европу региона. Не намеравам да овде изговарам велике речи, јер је Европска унија реалност и сви одлично знамо да ће се међународна заједница и у будуће интегрисати. Међутим, не можемо игнорисати жељу народа сваке земље да сачува свој државни суверенитет и национални идентитет. Русија штити управо свој државни суверенитет, национални идентитет и традиционалне вредности руског друштва. Хајде да размислимо и пронађемо начине за продубљивање сарадње у тој области. Какве су последице приступања Европској унији? Оне су вишеструке и различите. Не желим да кажем да је све лоше, али не може се рећи ни да Европска унија функционише савршено. Мислим да треба да разговарамо о томе шта можемо да учинимо да би сви имали користи од сарадње са Европском унијом, како земље које су њене чланице, тако и оне које то нису.

Рачунамо на вас када је реч о санкцијама. Желео бих да вас подсетим: председник Путин је рекао да је одлука о увођењу санкција Русији незаконита и да није у складу са међународним правом. То нису празне речи. Међународне санкције до сада је углавном уводио Савет безбедности Уједињених нација, у складу са седмом главом Повеље УН којом се предвиђа увођење мера принуде. Санкције су последња мера пред оружану интервенцију. Обраћамо се својим пријатељима: хајде да се заједно боримо против тих незаконитих санкција, против тог нехуманог поступка према једној велесили и сталној чланици Савета безбедности УН. Ми знамо да вас на увођење санкција приморавају друге земље! Чак и земље које немају развијене односе са Русијом приморане су да нам уведу санкције.

Размислимо о могућностима сарадње у хуманитарној сфери. Обратите пажњу на нове моралне норме које намеће Европа! Руско друштво категорички одбија да их прихвати, јер се залаже за очување традиционалних породичних односа и моралних вредности, као и за поштовање религије.

Осврнућу се на још једно хуманитарно питање, а то је покушај да се уништи ћирилица. Сада се у Србији све више користи латиница. Неки су потпуно престали да пишу ћирилицом, а неки користе оба писма. Међутим, ћирилица је једна од заједничких одлика наше словенске цивилизације. Сви словенски народи обележавају Дан Ћирила и Методија. Хајде да то заједнички чинимо и у будуће! Требало би да Бугари, Срби и Македонци престану да се споре око Ћирила и Методија. Уместо разлика, потражимо сличности. Сада је прави тренутак да направимо заједничку платформу и одбранимо традиционалне вредности наше словенске цивилизације.

Аутор је бивши амбасадор Руске Федерадије у Београду.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“