Руски поглед: Америка је рат против Русије почела од Србије

Сједињене Државе су још 1977. почеле да размишљају о „будућности Југославије“. Било је јасно да ће после смрти маршала Тита Москва желети да се приближи новом руководству у Београду и да себи омогући приступ на Балкан и на Јадранско море. CIA је разрадила план за припрему и финансирање опозиције и дисидената „антикомунистичке оријентације“. Председник САД Роналд Реган је 1987. основао „Комитет за пружање помоћи демократским дисидентима Југославије“, који је изабрао оне „најдостојније“: Алију Изетбеговића из Босне и Херцеговине и Фрању Туђмана из Хрватске. Они су добили задатак да се „баве децентрализацијом“ СФРЈ. Доласком на власт бивших дисидената Изетбеговића и Туђмана, на Балкану је почео рат. Југославија се распала на мале државе под контролом Вашингтона.

„Југословенски сценарио“, који су саставиле CIA и Бела кућа, подразумеао је огромну финансијску и војну помоћ Сарајеву и Загребу који су тачно пратили сва упутства „ментора из Вашингтона“. Други важан задатак био је медијски рат против Србије. Од Срба је требало начинити „главне кривце“ за све балканске несреће. Идеолошка и пропагандна машинерија Запада је из дана у дан свом становништву пунила главе, понављајући: „Срби заслужују да буду кажњени.“ У посао су се укључили сви: и председници, и премијери, и новинари. Српски новинари су на то подсетили ових дана на сајту Intermagazin.rs. Ево неколико „најискренијих“ изјава:

„Требало би да бомбардујете Србе“, изјавио је папа римски Јован Павле II, обраћајући се америчком председнику Клинтону за време јавног наступа у Денверу. „Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста“, изјавио је председник Француске Жак Ширак у јуну 1995. „Молим се да се ватра небеска обруши на Србе“, изјавио је отац Пјер, познати свештеник у Француској. „Што се тиче Срба... то је један болестан народ“, изјавио је генерал Жак Кот, бивши командант Унпрофора у Босни и Херцеговини, у Паризу 1997. „Србе треба бацити на колена“ – Клаус Кинкел, министар спољних послова Немачке у мају 1992. „Срби су злочиначки дупеглавци“ – Ричард Холбрук, специјални представник председника САД Била Клинтона у Југославији, 6. новембра 1995. за „New Yorker“. „Зауставите Србе. Одмах. Заувек“ – Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије за „New York Times“ у мају 1994. „Нека се Срби подаве у сопственом смраду“ – Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998. „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“ – Тони Блер, премијер Велике Британије за време НАТО агресије против Србије 1999. „Срби спроводе терор и силују албанску децу“ – Бил Клинтон, председник САД, на прослави 50-годишњице НАТО-а у Вашингтону, 23-25. априла 1999. „Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба. Ове недеље осморо. То је јасан напредак“ –Бернар Кушнер, шеф мисије УН на Косову и Метохији за програм ТВ канала „France 2“ у марту 2000. „Било је време да се нападне Југославија, надам се да није сувише касно!“ – добитник Нобелове награде за књижевност Гинтер Грас, 26. марта 1999, два дана након што је почело бомбардовање Југославије.

Било је јасно да Југославија треба да послужи као експериментална и геополитичка метафора за веће игре са Русијом. Државни секретар САД Џејмс Бејкер је у Лисабону 24. маја 1992, отворено изјавио о плановима Вашингтона: „... Желимо да у Русији буде велики број држава. На пример, на Уралу, у Сибиру и на Далеком Истоку.“ Познати амерички политиколог Збигњев Бжежински је силно прижељкивао да профункционише план према којем би Русију чинио велики број конфедералних држава, чије би „империјалистичке тежње биле слабије изражене“. Бжежински је чврсто уверен да Америка треба да подржи сепаратизам у Русији.

Западни медији су убедљиво добили медијски рат против Србије и обичних Срба, а онда су одлучили да се на томе не зауставе. Након што су на Балкану испробали најновије пропагандне технологије, одлучили су да крену даље – на Русију. Ми то нисмо одмах схватили. Дуго смо веровали у пријатељство са ЕУ и Америком. На свим федералним ТВ каналима смо гледали холивудске акционе филмове и сапунице. Надали смо се да Вашингтон воли Русе и да је спреман да им у свему помогне. Али узалуд. Најновији догађаји у Украјини су показали да су се Американци и Европљани једноставно припремали да Русију баце на колена и да учине исто што су учинили са некада снажном и напредном Југославијом. Добро је да смо коначно „прогледали“ и да сад знамо да је „југословенски сценарио“ био само увертира. Била је то само припрема за „крсташки поход“ против Русије, против које се води отворен информациони и економски рат. Бжежински је одавно рекао својим газдама: „Русија је наш главни противник и треба постићи да она више никада не смета Америци да контролише цео свет. Сломили смо Југославију. Ред је на Русију.“

Аутор је руски политиколог, експерт за Балкан.

Руски текст на порталу regnum.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.