Запад наставља „турнеју” по Балкану

Илустрација: Алексеј Иорш

Илустрација: Алексеј Иорш

Прозападне присталице „обојене револуције” у Македонији упуштају се у опасну игру – дестабилизују етнички и културно нехомогену државу не размишљајући о последицама.

Изненадно разбуктавање нове „обојене револуције”, овога пута у Македонији, делује као нешто већ виђено. Десетине хиљада протестаната који се у четири колоне крећу према згради Владе уопште не делују измождено од тешких услова живота. Квалитетни шатори и звучници на месту протеста очигледно нису домаће производње. Однекуд су се појавили аудио-снимци који компромитују руководство земље... 

И „међународна јавност” реагује по већ устаљеном сценарију. Све говори у прилог томе да ће се Европска унија, као и у случају са Украјином 2013-2014. године, правити да не примећује узурпирање политичке власти под маском народног уличног „весеља”.

Сад више није питање да ли се у Македонији изводи нова „обојена револуција”, јер су сви симптоми већ очигледни. Питање је само чиме је македонска влада на челу са премијером Николом Груевским тако наљутила САД и Европску унију. Зашто је против Македонаца примењена технологија „обојене револуције”? Познато је да Македонија званично тежи да уђе у НАТО и ЕУ, а деведесетих година су западни медији приказивали бившу југословенску републику Македонију као „пример успешног развоја” и као сушту супротност суседној Србији. 

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изнео је верзију која у овом тренутку делује као једино логична. Запад, наиме, кажњава Скопље за сарадњу са Москвом. „Догађаји у Македонији одвијају се у контексту чињенице да је Скопље одбацило политику увођења санкција Русији, а такође у контексту македонске подршке пројекту гасовода ’Турски ток’, коме се противе многе личности у Бриселу и са друге стране океана”, претпоставио је Лавров у Београду на заједничкој конференцији за новинаре са српским колегом Ивицом Дачићем. 

Није ваљда Македонија кажњена због Русије? Нажалост, Лавровљеве стрепње су највероватније оправдане. Вашингтон је преузео обавезу да одређује када и какву политичку сетву треба обавити на Балкану, у Украјини, или на Кавказу. Истина, најчешће из тог семена ничу грађански ратови (најновији пример је Украјина), али сетва никако не престаје, јер са оне стране океана нико не сноси одговорност за те „привремене потешкоће”. 

Недавно су наоружани Албанци напали Куманово. Погинуло је 8 македонских полицајаца и 14 нападача. Преживели нападачи нису скривали своју жељу да албанска мањина у Македонији добије исту онакву „државу у држави” каква је Република Српска унутар Босне и Херцеговине.

Како Европа гледа на то? Нажалост, када је у питању балкански регион, ЕУ се стриктно држи правца који су зацртале САД. Послушни медији глобалног „мејнстрима” брзо обезбеђују информациону логистику, приказујући један или други режим као „труо”, а његове противнике као анђеле. Тако је и у овом случају. France Press саопштава да се на протестима у Скопљу вијоре заставе свих етничких заједница Македоније, а Reuters спремно допуњује ту вест саопштавајући читаоцима да се „народ ујединио против власти”. 

Таква уверавања да су буквално сви као један устали против лидера који не одговара Западу нису ништа ново за западне медије. Ми смо већ пре нешто више од годину дана поводом догађаја у Украјини слушали уверавања да је сав народ јединствен у подршци учесницима протеста на Мајдану. Тада су западне новинске и телевизијске екипе у Кијеву врло радо интервјуисале екстремисте са истока Украјине који су се борили против актуелне власти. Намера је била да се створи утисак како су и запад и исток Украјине против Русије и њеног марионетског представника у Кијеву. Даљи догађаји су, међутим, показали да то није истина. Када је на власт у Кијеву дошао нови, недемократски режим, више није било могуће да Лавов и Доњецк остану у истој држави. Испоставило се да су западни медији за време догађаја на Мајдану говорили неистину. Али то је неистина која одговара опонентима Русије, што значи да није кажњива. 

Све то значи да прозападне присталице „обојене револуције” у Македонији и даље играју своју опасну игру: дестабилизују етнички и културно нехомогену државу, не размишљајући о последицама.

Тако је и у Македонији. Говорећи о томе како се „народ ујединио против власти”, западни медији гурају под тепих праве проблеме. У Македонији живи бројна албанска мањина. Последњи сукоби етничких заједница у Куманову окончани су почетком 2000-их. Недавно су наоружани Албанци напали Куманово. Погинуло је 8 македонских полицајаца и 14 нападача. Преживели нападачи нису скривали своју жељу да албанска мањина у Македонији добије исту онакву „државу у држави” каква је Република Српска унутар Босне и Херцеговине. 

Све то значи да прозападне присталице „обојене револуције” у Македонији и даље играју своју опасну игру: дестабилизују етнички и културно нехомогену државу, не размишљајући о последицама.

Руски текст на сајту РИА „Новости“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“