Копирница „обојених револуција” ради нон-стоп

Илустрација: Алексеј Иорш

Илустрација: Алексеј Иорш

Садашњи догађаји у Македонији готово су по свему идентични са оним што се пре две године догађало у Украјини. Све као да је ископирано у два примерка, само што је овом „другом примерку” придодат албански фактор.

Македонија је још једна у низу земаља која је „из чиста мира” добила свој Мајдан. Организатори отпора у центру Скопља нису хтели да лупају главу и измишљају нешто ново. Пароле су до бола познате: „Македонија је Европа” и „Тражимо оставку Владе”. Чак се и реч „трг” („плоштад”) на македонском изговара исто као и на украјинском.

И сами лидери македонског Мајдана неодољиво подсећају на своје украјинске „колеге”. На челу опозиционе Социјалдемократске сранке Македоније је милионер и олигарх Зоран Заев. Он је обећао да ће „протест бити миран и без насиља”, што су много пута у почетку обећавали и лидери кијевског Мајдана.

Непосредне и посредне паралеле данашње ситуације у Македонији са ситуацијом која је пре две године створена у Украјини једноставно боду очи. Догађаји као да су умножени у копирници. Као и у првим данима Мајдана у Кијеву, организатори македонског протеста су од почетка радили на томе да створе утисак што веће масовности гомиле која их подржава. И као што у Кијеву у почетку није ни било никакве гомиле, тако се ни у Скопљу није појавило 100 хиљада демонстраната, како је најавила опозиција. Првог дана (18. маја) у јутарњим часовима на Булевару Илинден остало је око две хиљаде људи, а „гланц” нови шатори, као и у Кијеву, били су празни, али су стварали утисак масовности.

И сами лидери македонског Мајдана неодољиво подсећају на своје украјинске „колеге”. На челу опозиционе Социјалдемократске сранке Македоније је милионер и олигарх Зоран Заев. Он је обећао да ће „протест бити миран и без насиља”, што су много пута у почетку обећавали и лидери кијевског Мајдана. Искуство свих претходних „мајдана”, међутим, не улива наду да ће обећање бити испуњено. Утолико пре што је криза у Македонији од самог почетка била створена после оружаног сукоба власти и албанских терористичких банди које са Косова улазе на територију Македоније. Та ситуација је вештачки претворена у антивладин протест, исто као што су украјински економски проблеми вештачки трансформисани у преврат чији је циљ био свргавање председника Јануковича.

Нетрпељивост знатног дела становништва према актуелној власти такође је моменат по коме је садашња Македонија блиска Украјини из 2014. године. Активно је и учешће омладине, посебно студената, који за комуникацију користе друштвене мреже. „Студентска пракса” води порекло још из доба београдских протеста и сада већ чувене организације „Отпор”, а у Кијеву је она достигла такве размере да су студенткиње својим рукама припремале „молотовљеве коктеле”.

Још један фактор сродан Украјини је апсолутни утицај страних сила на догађаје у земљи. У македонском случају су то целих шест амбасада – САД, ЕУ и водећих западноевропских земаља – које колегијално управљају опозицијом. У кијевској варијанти је била довољна само једна амбасада – америчка. Али тамо Вашингтон због близине Русије није имао много поверења у Европљане. Сталне консултације лидера опозиције Заева у зградама поменутих амбасада верна је копија понашања лидера кијевског Мајдана, који су у амбасаду САД одлазили као на посао.

Следећа сличност са украјинском ситуацијом у Македонији је корупција. Зоран Заев, додуше, оптужује власт за још веће грехе – тврди да се у Македонији прислушкује преко 20 хиљада грађана. Влада са своје стране оперише доказима који омогућавају да се Заев оптужи за припрему државног преврата, и то у завери са другим моћним државама. Исто су тако и украјинске војне структуре уочи одлучујуће фазе Мајдана располагале свим доказима умешаности лидера опозиције у припрему преврата уз садејство америчке амбасаде.

И најзад, македонског премијера и даље окружује мања група људи који нису спремни да погазе своје принципе. За разлику од Украјине, премијер Груевски је успео да у Скопљу организује контрамитинг подршке влади, док се Јанукович својевремено није одважио да пружи озбиљан отпор либералном Мајдану и организује нешто слично, јер се бојао да ће тако изазвати крвопролиће.

Заев отворено рачуна на подршку радикалног дела албанског становништва Македоније и Косова. Отуд и албанске заставе на митинзима опозиције, док се на контрамитинге подршке влади износе заставе Македоније и Србије.

Недовољно јасно дефинисане политичке позиције обеју страна су још једна директна паралела са Украјином. Ни владајућа коалиција, ни социјалдемократска опозиција не могу да понуде ништа осим апатичних и једва срочених парола. И једни и други се на речима залажу за европску интеграцију. Јанукович је такође до последњег тренутка потврдно климао главом свима који су веровали у срећан заједнички живот са Европом, а нису веровали у економски модел интеграције. Македонска влада је у том погледу рањивија. Опозиција се још није показала на том пољу (а самим тим ни осрамотила), тако да има извесну „залиху” поверења, нарочито међу студентима и становницима већих градова, који су на Булевар Илинден изашли у шорцевима и као да је празник изнели су ракију, вино и мезе. Карневалска култура је и на кијевском Мајдану била изузетно добро заступљена.

Заев отворено рачуна на подршку радикалног дела албанског становништва Македоније и Косова. Отуд и албанске заставе на митинзима опозиције, док се на контрамитинге подршке влади износе заставе Македоније и Србије. Исто тако су се на кијевском Мајдану вијориле десетине застава „савезничких земаља” Грузије, Литваније, Пољске и Европске уније, док су противници Мајдана на истоку Украјине подизали заставе Русије.

Шта може бити стварни разлог неочекиваног избијања македонског Мајдана? И САД и Западна Европа су пре неколико месеци изненада схватиле да балканске државе поново почињу да измичу њиховој сфери утицаја, и поред тога што су, рекло би се, под тоталном контролом. У Украјини је западни свет био шокиран неочекиваним одбијањем Виктора Јануковича да потпише споразум, иако је Европска унија, како се чинило, фактички заденула Украјину за појас. Сасвим је умесно разматрати и верзију по којој се ситуација у Македонији дестабилизује због тога што македонска влада жели да учествује у руским плановима везаним за извоз гаса. На исти начин је Мајдан био коначно испровоциран и у Кијеву, после руске финансијске понуде коју Јанукович никако није могао да одбије.

Најупадљивија разлика између ситуације у Македонији и Украјини је албански фактор. Прошириле су се гласине да су начелник тајне полиције Саша Мијалков и његови људи били у блиским односима са другим косовским бандитима, тј. управо са групом која је 21. априла заузела караулу у селу Гошинце. Већ тада су многи обратили пажњу на крајњу театралност тих догађаја. Нико никог није ни хтео да убије, само су се нападачи својски потрудили да утерају људима страх у кости и да привуку пажњу медија.

Важно је пре свега то да сада постоји опасност од новог великог рата у региону – рата кога се не боји само локално становништво, него, по свему судећи, и читава Европа.

Албански одреди из Косова су практично идеалан инструмент за дестабилизацију свега око себе. Ти људи још увек живе за теорију „мноштва албанских држава” и за идеју „Велике Албаније”. Ко је први са њима ступио у контакт и са каквим циљем? Да ли је то био сам премијер Груевски, са циљем да театрално „уздрма ситуацију” и искористи гужву како би ликвидирао опозицију, или су то учиниле спољне силе са циљем да збришу саму владу Груевског? То није толико ни важно. Можда је и једно и друго.

Важно је пре свега то да сада постоји опасност од новог великог рата у региону – рата кога се не боји само локално становништво, него, по свему судећи, и читава Европа. И друго, врло је вероватно да ће у унутрашњи македонски конфликт бити увучени и САД и Русија. То се може догодити само од себе, као што домине повлаче једна другу. А може и свесно, јер Москва можда неће пристати да прогута још једну „обојену” револуцију са антируским усмерењем.

Руски текст на сајту vz.ru

Росијскаја газета. Сва права задржана.