Зашто је Русији важан БРИКС

Илустрација: Константин Малер

Илустрација: Константин Малер

Самит БРИКС-а који ће бити одржан 8-10. јула у Русији, у граду Уфи, биће седми самит ове организације од њеног оснивања и пети откако се четворци БРИК придружила Јужноафричка Република.

Донедавно је БРИК био сједињен само фантазијом бившег главног економисте банке Goldman Sachs Џима О’Нила, који је 2001. године смислио ову скраћеницу како би означио економије са најбржим темпом раста на свету и уједно понудио клијентима нови објекат за инвестиције (банка је одмах почела да нуди клијентима портфеље у које су укључене и хартије од вредности земаља ове четворке).

Русија има посебне односе са земљама БРИК-а. Наиме, управо Москва је дошла на идеју да овој берзанској химери удахне политички живот. У септембру 2006. године на иницијативу председника РФ Владимира Путина у Њујорку је одржан први министарски сусрет у формату БРИК. Затим је у мају 2009. у Јекатеринбургу одржан први самит овог блока, а госте је тада дочекивао Путинов наследник Дмитриј Медведев. Иако том приликом нису били постигнути конкретни резултати, тај за Русију је био важан пропагандни ефекат тог самита, јер су односи са Западом у том тренутку били на ниском нивоу и Москва је показала Сједињеним Државама и Европској унији да има и друге утицајне партнере.

Током протеклог периода ова организација је проширила своју сферу деловања. Поред геополитичког рекламирања почела је да ствара и нове међународне норме. БРИКС је засада најпознатији по покушају да створи алтернативу бретонвудским темељима светске финансијске архитектуре у којој доминира Запад. Земље БРИКС-а активно координирају своје ставове по тим питањима у оквиру Г-20. Када је 2014. године коначно постало јасно да је Конгрес САД блокирао реформу ММФ-а, иако је она била одобрена на самиту Г-20, а тицала се прерасподеле гласова у корист земаља у развоју, земље БРИКС-а су се договориле да створе сопствену банку и пул националних валута. У будућности ће то омогућити да се смањи зависност међународних финансија од дуополије долара и евра. Додуше, то су засада сва важнија достигнућа БРИКС-а

Један од разлога слабе ефикасности БИКС-а као међународне структуре састоји се у особености њеног административног функционисања. БРИКС је можда једино удружење у коме самит лидера не представља крајњу него почетну инстанцу његовог председавања. Теме којима ће се бавити ова организација током читаве године припрема једна земља, а одлуке везане за њих доносе се у другој земљи. Због одсуства синхронизације многе иницијативе су остале крајње слабо разрађене. Русија је прва одлучила да прекине са том праксом. Председавање Москве формално је почело у мају, тј. самит ће бити резултат тромесечног рада. Кина ће имати још више среће, јер ће самит 2016. године у Кини бити резултат њеног пуног једногодишњег председавања. Већ у оквиру свог руковођења организацијом Русија се труди да максимално прошири списак тема које ће бити размотрене. У сваком случају, Кремљ је још почетком године замолио све федералне службе да припреме своје предлоге за сарадњу у оквиру БРИКС-а, тако да списак тема самита у Уфи већ садржи 130 тачака.

Додуше, Русији у садашњој међународној ситуацији, као и 2009. године, није важна толико прагматика, колико симболика. После сједињења са Кримом и почетка рата на истоку Украјине Запад активно покушава да изолује Русију. Уведене су санкције, Москва је формално искључена из групе Г-8, а лидери САД, ЕУ и њихови савезници се труде да избегавају личне контакте са Владимиром Путином на свим међународним сусретима где морају да буду заједно (руски председник је 2014. године чак пре времена напустио самит Г-20 у Аустралији). Парада Победе 9. маја на Црвеном тргу била је још један важан симбол међународне изолације Русије. Сада ће у Уфи руски руководиоци добити могућност да представе земљу као лидера незападног света.

Председавање БРИКС-ом ће омогућити Москви да се позиционира као учесница удружења које представља алтернативу глобалном светском поретку. Налазећи се у друштву највеће светске економије (бар ММФ тако оцењује кинески бруто национални доходак, израчунавајући га по паритету куповне моћи) и динимичних лидера Јужне Азије, Латинске Америке и Африке, Москва може самоуверено изјавити да нема намеру да се врати у Г-8, чак и ако би је позвали да се врати. Према томе, сви практични резултати самита у Уфи ће имати далеко мањи значај од симболичног значаја овог сусрета, јер је генерисање симболичних порука засада једино поље на коме је БРИКС успео нешто да постигне.

Аутор је руководилац програма „Русија у азијско-тихоокеанском региону” Московског центра „Карнеги”

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“