ШОС – евроазијски поглед на будућност света

Илустрација: Алексеј Иорш

Илустрација: Алексеј Иорш

Самит Шангајске организације за сарадњу у Уфи доказао је да она има велики утицај на међународне односе и да је постала важан фактор у очувању безбедности и стабилности у региону. Овај нови центар мултиполарног света стоји на бранику темеља постојећег светског поретка и механизама његовог регулисања насталих после Другог светског рата. Запад може само заједљиво да коментираше сусрет шефова држава ове организације, али не може да укине њено постојање, нити да одврати њено даље ширење и јачање њеног утицаја на регионалном и међународном нивоу.

Заседањем Савета шефова држава-чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС), одржаним 9-10. јула у Уфи, крунисано је председавање Русије овом организацијом током протекле године. Резултати самита и целе ове године снажно ће утицати како на даљи развој самог ШОС-а, тако и на ситуацију на евроазијском простору, у азијско-тихоокеанском региону и у целом свету.

Меродавну оцену сусрета на врху дао је председник Путин на завршној конференцији за новинаре. Главни закључак гласи овако: самит је убедљиво доказао да је ШОС утицајан учесник савременог система међународних односа и важан фактор очувања безбедности и стабилности у региону, и да је то организација која све више постаје погодно тло за прожимање различитих интереса и за развој сарадње међу регионима на читавом континенту.

Земље које су 2001. године основале Шангајску организацију за сарадњу донеле су ту одлуку у условима када је проблем тероризма избио у први план на међународном нивоу и на нивоу интереса националне безбедности многих држава. Тај проблем је у великој мери утицао на формирање заједнице држава у којој су узеле учеша Русија, Кина и још четири централноазијске земље.

Током свих ових година учињено је много тога. Задаци који су постављени на самом почетку у међувремену су у знатној мери решени. Свет се, међутим, мења таквом брзином, да се на актуелне задатке заједничког супротстављања тероризму и екстремизму у садашњим условима надовезују десетине других питања.

Отуд и толики значај самита у Уфи. Организација је у међувремену ојачала и у новим условима формулише своје циљеве и задатке за наредну деценију. ШОС са једне стране потврђује своју приврженост полазним основама, утемељеним у Повељи Шангајске организације за сарадњу, а са друге прецизира и конкретизује своје задатке и правце свог деловања.

Поред тога, треба истаћи једно важно запажање: ако међународна структура усваја стратегију за наредних десет година и јасно сагледава свој маневар, а уједно постаје све бројнија, значи да та структура одлично функционише и да је са њом пожељно успостављати партнерске односе.

Може се рећи да је највише одјека имала тема ширења ШОС-а, и то је потпуно логично, јер је сада, први пут од оснивања, донета одлука о повећању броја чланица, и покренута је процедура пријема Индије и

Како је рекао председник Русије, улазак Индије и Пакистана прошириће могућности ШОС-а да се супротстави савременим изазовима и претњама, а такође да знатно подигне свој политички и економски потенцијал. Шангајску организацију за сарадњу неће више чинити шест, него осам држава. Овој регионалној заједници придружују се кључне стране Евроазије. Додуше, за то ће бити потребно извесно време, јер процедура пријема нових чланица предвиђа неколико фаза и условљена је придруживањем кандидата читавом низу међународно-правних аката. Због тога ће засада, тј. бар до следећег самита 2016. године у Ташкенту, Шангајска организација за сарадњу функционисати у ранијем саставу.

Чланице ШОС-а су Русија, Кина, Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан, статус посматрача имају Авганистан, Иран, Индија, Монголија и Пакистан, а сада и Белорусија, док су партнери у дијалогу досада биле Турска и Шри Ланка, а сада су им се придружили Азербејџан, Јерменија, Камбоџа и Непал. За све њих није заједничко само то што се налазе у Азији или на евроазијском простору, него и то што поменуте земље имају исте ставове по многим питањима. Оне спроводе независну унутрашњу и спољну политику, бране своје право да се развијају у складу са својим националним особеностима и у многим (али не обавезно у свим) аспектима имају исти приступ решавању главних питања савременог светског поретка, као и кључних глобалних и регионалних проблема.

Шангајска организација за сарадњу је оличење једног од центара мултиполарног света који се управо формира. Она стоји на бранику темеља постојећег светског поретка и механизама његовог регулисања насталих после Другог светског рата. То се одразило и у изјави коју су шефови држава одобрили у вези са 70-годишњицом Победе над фашизмом у Другом светском рату. У Декларацији из Уфе Шангајска организација за сарадњу јасно је формулисала апеле за јачање улоге УН као централног координатора и улоге Савета безбедности УН у очувању међународног мира и безбедности, као и у јачању система неширења оружја за масовно уништавање.


Путин позвао Индију и Пакистан у „шангајску шесторку“
Током Самита одржаног 11. и 12. септембра у Душанбеу шефови држава земаља чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС – Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан) потписали су документе који ће им омогућити да већ на следећем Самиту 2015. у Уфи (Русија) приме нове чланице. Биће то по свој прилици Индија и Пакистан. Осим тога, једно од најзначајнијих размотрених питања била је и „дедоларизација“ економија чланица алијансе.

Економски хоризонти ШОС-а се и даље шире. Током свих претходних година ова организација је тражила своје место у три правца трговинско-економске сарадње, у којима би њене чланице могле доприносити јачању стабилности на заједничком простору.

Формирањем Евроазијске економске уније и концепцијом „Економског појаса Пута свиле” коју је промовисао Пекинг кардинално је промењена атмосфера у читавом региону, што је у великој мери допринело ширењу оптимизма. То је веома значајна појава у контексту свуда присутних економских потешкоћа.

Управо одржани самит у Уфи остаће запамћен и по томе што је на обали реке Беле окупио петнаестак шефова држава, који нису пропустили јединствену прилику за одржавање билатералних и мултилатералних сусрета. Председник Русије имао је преко десет таквих сусрета. Посебно је садржајан био сусрет у формату „Лидери БРИКС-а – лидери ЕАЕУ (Евроазијске економске уније) и ШОС-а”. То је потпуно нови формат за разматрање крупних глобалних и регионалних проблема.

Западни коментари поводом самита ШОС-а и БРИКС-а били су прилично заједљиви. Наравно, свако може мислити о тим заједницама шта хоће, али је јасно да их нико не може укинути. Напротив, што време више одмиче, ове заједнице све више диктирају правац међународног развоја. То је непобитна чињеница.

Аутор је изванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације на Тајланду, у периоду 2011-2014. специјални представник Председника РФ за питања Шангајске организације за сарадњу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“