„Неутралност Црне Горе“ звучи као политички оксиморон

Илустрација: Алексеј Иорш

Илустрација: Алексеј Иорш

Процес ступања Црне Горе у НАТО, који су црногорске власти покренуле 2010. године, постаје све интензивнији што се више ближи сусрет министара спољних послова чланица Алијансе, планиран за децембар 2015. године.

Раније је саопштено да је кандидатура Црне Горе подржана и у Бриселу и у структурама Алијансе, укључујући и њеног генералног секретара Ј. Столтенберга. И поред тога што је питање ступања Црне Горе у НАТО и даље отворено, многе околности упућују на то да се одлука о пријему ове земље у Алијансу, иако је пре свега политичка, ипак у извесној мери и исплати НАТО-у и највероватније ће бити потврђена до краја године. Погледајмо кључне факторе који утичу на развој ситуације у балканском региону: 

Стратешки фактор: пријемом Црне Горе НАТО „затвара“ стратешку рупу на Јадрану. Није случајно последње ширење Алијансе 2009. године обухватило балканске земље, и то баш Хрватску и Албанију. На тај начин ће читаво подручје Јадранског мора са земљама које излазе на њега бити подведено под стандарде и контролу НАТО пакта, што ће поједноставити маневрисање и војну кооперацију у региону. Поред тога, систем безбедности у региону се управо дестабилизује приливом миграната са Блиског истока и албанских наоружаних банди, као и постепеном криминализацијом појединих подручја Србије и Македоније, што је сасвим логичан аргумент за неопходност контроле тог система и његовог каснијег кориговања. 

Политички фактор: ступање Црне Горе у НАТО на неки начин ће иритирати Србију и Русију. Што се тиче Србије, ново ширење НАТО-а на суседну Црну Гору подразумева знатно сужавање простора за доношење важних спољнополитичких одлука, и смањену могућност за вршење политичких притисака на црногорско руководство. Што се Русије тиче, ступање Црне Горе у НАТО потенцијално може створити недружељубиво или антируско расположење у овој балканској земљи, што ће означавати постепено смањење руског присуства у виду капитала и инвестиција. 

Фактор престижа: Ширење НАТО-а ће омогућити да се, са једне стране, демонстрира виталност војнополитичког савеза, који се током протекле деценије суочава са кризом идентитета у смислу циља његовог постојања, а са друге ће потврдити да је Алијанса и даље привлачна, пре свега за „колебљиве“ земље, које су на неки начин везане за Русију. 

Узимајући у обзир и политички курс М. Ђукановића, који је оријентисан на интеграцију са западним структурама, ЕУ и НАТО, као и мере црногорског руководства усмерене на имплементацију западних стандарда у војној сфери и на спровођење либералних реформи у социјалној и економској сфери, може се рећи да ће Црна Гора вероватно у најскорије време бити примљена у Алијансу. 

Према званичном дискурсу Црне Горе, придруживање НАТО пакту је искључиво позитивна и исправна спољнополитичка одлука, из више разлога. Пре свега, ступање у НАТО се асоцира са аутоматском гаранцијом ступања у ЕУ, што је важна спољнополитичка ставка. Поред тога, Црна Гора уз помоћ НАТО-а добија гаранције безбедности, што црногорско руководство схвата као неопходност у условима нестабилности и повећаних безбедносних ризика на Балкану. Поред осталог, Црна Гора ступањем у НАТО добија могућност да се декларише као независни актер на светској политичкој сцени. Додуше, питање је колико ће она у том случају заиста бити независна, с обзиром да Алијанса захтева од својих чланица унификацију процедура и стандарда. 

Фактичка корист од ступања у НАТО за Црну Гору се своди на могућност продубљивања процеса интеграције са Европском Унијом захваљујући консензусу и кооперацији са многим земљама у оквиру НАТО-а као друге западне структуре. Ако говоримо о жртви коју подразумева такво политичко решење, она би овако изгледала: 

1. Раскол црногорског друштва по питању ступања у НАТО. У овом тренутку се примећује конфронтација између прозападних (или проатлантских) сила и оних који се залажу за неутралност Црне Горе (на пример, „Покрет за неутралност Црне Горе“). Према званичним социолошким подацима, број присталица и противника ступања Црне Горе у НАТО је отприлике исти. Међутим, фактички је знатно више оних који би желели да Црна Гора остане неутрална држава. 

2. Обавезе везане за повећање војног буџета. Поред тога, чланство у НАТО-у подразумева и обавезе у виду пружања подршке војним операцијама Алијансе, реализације разних хуманитарних мисија, итд. 

3. Потреба за усаглашавањем потеза и за консултацијама са руководством Алијансе, не само поводом војнополитичке сарадње, него и поводом конкретних спољнополитичких корака. 

4. Погоршање односа са Србијом, јер ступање њеног суседа и традиционалног партнера у НАТО пакт ремети стратешку слику читавог региона и премешта је у спектар утицаја западних струуктура. Српско руководство је неколико пута изјављивало да приоритет у спољној политици има принцип неутралности, а што се тиче српске јавности, апсолутна већина је против ширења НАТО-а на Балкану. 

Шта Русија треба да очекује?

И поред тога што је премијер Црне Горе М. Ђукановић потврдио руском руководству да „евроатлантска интеграција неће сметати сарадњи са Русијом“, ипак ће највероватније доћи до извесног захлађења билатералних односа. С обзиром да је црногорској политичкој елити потребна апсолутна подршка становништва када је реч о ступању у НАТО, може се очекивати да ће преко медија, НВО и разних фондова бити организована кампања усмерена на дискредитацију Русије и одбацивање свега што је руско у очима обичних грађана. Највероватније ће појединачни случајеви антируске реторике попримити системски карактер и далеко веће размере. Поред тога, може се рећи да су учестали напади црногорских власти на руске предузимаче и власнике некретнина, под изговором да они крше законе Црне Горе. 

Русија треба да буде спремна на такав захват и да реагује прилично уздржано. Русији ће као важан оријентир у кориговању њене политике према Црној Гори послужити чињеница да се убудуће по питању спољне политике Црне Горе не треба обраћати Подгорици, него седишту Северноатлантске алијансе у Бриселу.

Дарја Басова je аналитичар Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

Руски текст на сајту РСМД.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“