Вероватноћа оружаног конфликта између Русије и НАТО-а

Алексеј Иорш
Како је саопштио Telegraph, у предстојећим војним маневрима великих размера у Јордану британска армија може да увежбава сценарије оружаног сукоба са руском армијом. Ова информација није званично потврђена, али је сасвим умесно питање у којој мери је реално очекивати оружани конфликт између РФ и земаља НАТО-а.

Британски маневри у Јордану сведоче пре свега о томе да Велика Британија корак по корак појачава своје присуство на Блиском истоку, што се уклапа у општу стратегију Лондона. Почев од Либијског рата 2011. године Енглези стално покушавају да се врате на Блиски исток, са кога су отишли током 1940-их. Јордан је једна од компоненти те стратегије.

Међутим, та војна вежба има, наравно, и антируску компоненту. Русија спроводи војну операцију недалеко одатле, у Сирији, а добро је познат негативан став Велике Британије и САД према тој операцији. У Јордану ће се увежбавати сценарио слања јорданских и британских трупа у Сирију.

Такође се увежбава и варијанта могућег сукоба између Русије и Велике Британије. То није ништа ново. Још 1993. године су министарства одбране САД и Велике Британије дошла до закључка да је Русија, и поред тога што је Хладни рат завршен, и даље војни противник. Још тада су моделирани сви сценарији војног конфликта.

Могућ и сукоб без примене нуклеарног оружја

Такав локални сукоб уопште не мора ескалирати у нуклеарни конфликт, како се често тврди. Сетимо се Другог светског рата. Сви су имали хемијско оружје, али га ниједна страна ниједном није применила. Противници су ратовали све до капитулације и губитка суверенитета, али хемијско оружје је остало у складиштима. Зашто се и са нуклеарним оружјем сада не би могло десити исто што и са хемијским оружјем у Другом светском рату?

Осим тога, примена нуклеарног оружја не зависи од одлуке војног врха. Потребна је политичка одлука државног врха. У каквим условима државни врх може донети такву одлуку? То питање брине и земље НАТО-а и Русију још од краја 1950-их.

Евентуални конфликт по форми може бити војни сукоб на територији треће земље, можда на територији чланице НАТО-а.

У чланку објављеном у Telegraph-у извор издања у британском Министарству одбране окарактерисао је евентуалну помоћ Велике Британије и САД у украјинском конфликту као задатак који се може увежбавати на маневрима у Јордану. Очигледно је да се разматрају и варијанте војног присуства САД и Велике Британије у Украјини. Утолико пре што захваљујући Будапештанском меморандуму из 1994. године ове земље имају формалан повод за успостављање свог војног присуства у Украјини под изговором да штите Кијев од војне агресије.

Опасност сукоба све већа

У целини гледано, у наредних 10 година ће се повећавати опасност оружаног конфликта између Русије и земаља НАТО-а. Већ сада је она далеко већа него у време Хладног рата.

Тада нисмо имали разлога за конфликт. Русија и Америка нису могле да замене своје улоге као лидери капиталистичког и социјалистичког света, нити су имале техничке могућности да окупирају једна другу. Оне су у Хладном рату биле као два затворена контејнера. Американци су имали свој блок, а Руси свој. У Европи нису практично постојале спорне територије и могућности за сукоб. Рат се тада могао свести само на ирационални обострани нуклеарни напад.

Сада су се појавили и политички разлози за конфликт. Међу њима је први и најважнији тај што је Русија прокламовала концепцију мултиполарног света као алтернативу Сједињеним Америчким Државама. Уједно, Русија задржава статус земље која може да уништи Сједињене Америчке Државе, јер поседује изузетан војни потенцијал. Другим речима, Америка не може даље ширити свој пројекат глобализације ако не разоружа Русију.

Са друге стране, и Русија је принуђена да приморава САД на дијалог под условима који њој одговарају, а и за то је потребно да она демонстрира своју силу. Ако Русија доживљава постсовјетски простор као своју зону утицаја, онда она мора да демонстрира и одговарајуће потезе уз примену силе.

На тај начин се први пут у Европи формира заиста спорно подручје. Штавише, сада се том подручју додаје Блиски исток, где РФ и НАТО могу такође да се сукобе. Појавило се много спорних територија на којима се такав конфликт сасвим реално може очекивати.

Алексеј Фењенко је доцент Факултета међународне политике Московског државног универзитета

Росијскаја газета. Сва права задржана.