Путин излази из блискоисточне игре као победник

mil.ru
Руски председник у свом уобичајеном стилу повлачи неочекиване потезе на Блиском истоку. Овога пута је напустио игру на време, док је још увек на добитку. Повлачењем руских трупа сиријска и руска опозиција су остале кратких рукава, а ни Американци нису претерано одушевљени Путиновим потезом, пише др Николај Сурков, арабиста, уредник и политички аналитичар лист „Известија“. Чланак је објављен у мартовском броју нашег „Р Магазина“ (штампа „Недељник“).

Одлука о почетку повлачења трупа из Сирије је неочекивана је и ефектна, што у потпуности одговара стилу Владимира Путина и његове екипе. У блискоисточном политичком казину Кремљ је повукао веома добро осмишљен потез. Нашао је у себи снаге да прекине игру док је још у добитку, и док Русији све иде од руке.

Моменат је веома добро одабран. Управо сада повлачење трупа из Сирије омогућава да се истовремено реши мноштво задатака, како спољнополитичких тако и оних везаних за унутрашњу политику Русије.

Прво, Москва демонстрира спремност да подржи мировни процес не само речима него и делом, будући да су напади руске авијације били један од главних фактора који изазивају незадовољство сиријске опозиције. Сада противници актуелне сиријске власти имају у својим рукама мање аргумената.

Друго, председнику Башару Асаду је дато до знања да подршка руске авијације није бескрајна и да се он мора договарати са опонентима или ће даље ратовати сам. У последње време су из Дамаска стизале гласине да су главни успеси регуларне армије (уз подршку руске авијације) подстакли сиријског председника и његово окружење да наставе рат до коначне победе. То се одмах и показало у прилично самоувереном понашању владине делегације у Женеви. Путинова изјава је била хладан туш за Дамаск.

Сада се појавила шанса да се Русија представи као релативно неутрална снага, која је спасла сиријску државност од колапса, али се при томе није упустила у слепо ратовање за интересе власти Башара Асада, о чијим пропустима и недостацима је Москва у више наврата говорила.

Треће, повлачење главнине контингента је сигнал Западу и земљама у региону да Русија не намерава да од Сирије прави полигон за обнављање совјетског утицаја на Блиском истоку. То омогућава да се отклони забринутост појединих држава, пре свега Турске и заливских земаља, које су биле крајње резервисане када се у Сирији појавила руска авијација. Смањује се и опасност од нових инцидената попут оног када је турска авијација оборила руски Су-24 у пограничној зони.

Поред тога, без обзира на покушаје да се савремена Русија упореди са Совјетским Савезом, Москва је заинтересована управо за побољшање односа са Западом који је увек био њен главни трговински партнер и инвеститор. Што се тиче заливских земаља, и са њима је у последње време активно вођен дијалог о инвестицијама и сарадњи у нафтној и нуклеарној сфери, али напредовање у том правцу је ометано несугласицама по питању Сирије (и посебно бомбардовањем, које је доста критиковано у арапским медијима).

Смањењем руског војног присуства у Сирији смањује се и опасност од инцидената са Израелом, који је такође важан блискоисточни актер. Било је вести да је израелски војни врх унапред упозоравао руске колеге о својим нападима на сиријске циљеве, али је опасност од инцидената ипак постојала, посебно откако су се у Сирији појавиле противваздушне јединице наоружане системима С-400.

Звучи парадоксално, али одлука Москве о повлачењу трупа неће много обрадовати Вашингтон. Председник Обама, по свему судећи, не би имао ништа против да Русија и даље обавља део прљавог посла уместо Американаца. Кремљ је, међутим, одлучио да демонстрира како је способан за спољнополитичке комбинације које су суптилније од непрекидне демонстрације силе.

Треба истаћи да ће Русија ипак остати један од утицајних учесника у решавању сиријске кризе, јер је доказала своју способност да дејствује одлучно и да у случају потребе примени силу. Уколико буде неопходно, ваздухопловни контингент у Сирији може се поново повећати за само неколико дана, ако не и часова, с обзиром да инфраструктура која је тамо створена остаје на своме месту.

Не треба губити из вида ни утицај одлуке о повлачењу авијације из Сирије на унутрашњу политику Русије. Од првог дана операције једно од највећих страховања руског друштва било је да ће се поновити Авганистан, када се совјетска армија заглибила у крвавом и непотребном рату који је трајао читаву деценију. Обични људи се сећају да је тада рат почео тако што је послат батаљон падобранаца да чува базу Баграм. Путин није дозволио да га увуку у сличан конфликт, што ће у руском друштву бити дочекано са одобравањем.

И најзад, не треба заборавити ни чињеницу да је операција у Сирији прилично скупа акција, а у контексту ниских цена нафте то је велики терет за руски буџет. Финансијски фактор, додуше, није био одлучујући, али се Русија у прави час избавила од сувишних трошкова, с обзиром да у последње време опозиција посебно активно критикује Кремљ за трошење средстава из буџета у разним спољнополитичким пројектима.

Па ипак, сиријска влада неће бити остављена на милост и немилост судбине. Захваљујући руској помоћи обновљена је борбена готовост сиријских оружаних снага и сада ће оне интензивније дејствовати против терориста. У Сирији ће остати руски саветници. Они и даље обучавају сиријску војску, а такође поправљају и опслужују борбену технику. Наставља се испорука оружја, муниције и резервних делова. Регуларна армија ће, дакле, бити потпуно оспособљена за борбу и нико неће моћи да оптужи Москву за издају савезника и да ту оптужбу поткрепи убедљивим аргументима.

Према томе, може се констатовати да је Русија пронашла начин да извуче двоструку корист из свог учешћа у решавању сиријске кризе: најпре када је изненада послала авијацију и демонстрирала силу, а затим када је исто тако изненада одлучила да је повуче и тако смањи опасност и трошкове везане за војно присуство у Сирији.

Чланак је први пут објављен на нашем аналитичког порталу на енглеском језику Russia Direct

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“