Ко је боља опција за Кремљ – Хилари Клинтон или Доналд Трамп?

AP
На председничким изборима у САД, који се одржавају у новембру, фаворити су Хилари Клинтон међу демократама и Доналд Трамп међу републиканцима. Они се придржавају потпуно различитих политичких курсева према Русији. Кога би Кремљ више волео да види у улози председника САД? На то питање покушава да одговори др Дмитриј Поликанов, потпредседник PIR Centra и председавајући Међународног клуба Trialog, члан Међународног института за стратешке студије, Међународне социолошке асоцијације и Сверуског центра за проучавање јавног мњења. Чланак је први пут објављен 28. априла у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

Републикански председнички кандидат Доналд Трамп и његова противница из редова демократа Хилари Клинтон евидентно се налазе на челу изборних трка у двема највећим америчким партијама. Свако од њих има своју визију руско-америчких односа и оне се веома разликују, с тим што се чини да руско руководство гаји више симпатија према Трампу.

На крају крајева, он се залаже за успостављање дијалога са Русијом и покретање озбиљне дебате у САД о спољној политици Кремља. Ипак, треба озбиљно размотрити у којој мери су оправдане наде Москве да ће се односи са Америком побољшати уколико Трамп дође на њено чело.

Скептици тврде да подршка Трампу од стране руског председника Владимира Путина није ништа друго до скривено подсмевање, јер је реч о прилично ексцентричном кандидату, што Кремљу омогућава да збија шале на рачун америчке политичке елите и тамошњег компликованог система гласања. Постоје и мишљења да је Трампова појава добра ствар за Кремљ, јер доказује тврдњу да „Америка пролази кроз процес деградације“ и да ће због тога ускоро угрозити своју позицију на светској сцени. Заступници поменутих ставова сматрају да би Трампов улазак у Белу кућу био користан за Русију, пошто би ослабио САД.

Судећи по Трамповим речима, он није склон коришћењу силе и позива на нови изолационизам. Његове недавне тврдње да Америка нема много користи од НАТО-а су нешто што у Русији многи желе да чују. Међутим, ако се престане са спекулацијама и ако се ствари објективно посматрају, очигледно је да Трамп жели да пошаље одређену поруку руској политичкој елити. Поред тога што његови политички ставови садрже извесну дозу романтизма и што му наступ није стереотипан, он је још и веома прагматичан. Но, с обзиром на то да се није бавио политиком, нико му не може замерити да је „заглибљен у америчкој политичкој мочвари“. Веома је забаван, прави је политичар и има „ауру необуздане мушкости“, што је све веома важно за руске лидере који више полажу на личне односе него на институционализовану сарадњу.

Са Хилари Клинтон, кандидаткињом Демократске странке, ствари стоје другачије. Будући да је Клинтонова већ прилично дуго у америчкој политици, у Кремљу верују да се она приликом доношења одлука исувише ослања на стереотипе, посебно оне које је усвојила док је била државна секретарка САД. Наравно, за разлику од Трампа, она врло добро познаје политику Москве, а то што има чврсте и тешко променљиве ставове олакшава Кремљу да предвиди њене потезе.

Истовремено, многи је, без обзира на позне године, сматрају бескомпромисном политичарком – неком врстом „гвоздене леди“ са којом је тешко изаћи на крај. Водећи људи Русије добро памте и сигурно се сећају непримерених изјава које је Клинтонова давала о председнику Путину, као и њених позива да се заустави руска „империја“, њеног противљења успостављању руске „сфере утицаја“ и ентузијазма у погледу спровођења интервенционистичке политике у Либији, Сирији и Украјини.

Уколико би Хилари Клинтон победила на изборима, председник САД би опет био из редова демократа, што значи да би се наставило залагање за „ширење демократије и људских права“, као и за промене неких режима у руском суседству. Самим тим Москва има негативан став према таквом сценарију, јер сматра да тобожња настојања да се унапреде људска права представљају лицемерје и користе се за маскирање истинске америчке политике.

У Москви се често две ствари погрешно схватају – једна се потцењује, а друга прецењује. Прва ствар је чињеница да утицај на стварање политике САД има читав тим људи. Ниједан амерички председник не делује потпуно самостално, већ политику спроводи државни естаблишмент. Било да је на власти Трамп или Клинтонова, њихове активности ће се вероватно разликовати од онога што говоре током изборне кампање. Још увек није јасно да ли се Трамп искрено залаже за изолационизам или такве изјаве даје само да би придобио гласаче, представљајући се као неко ко разуме њихове жеље. Ако је тако, онда он у будућности може доћи у сукоб са Путином само зарад мало публицитета. Његов тим спољнополитичких саветника сачињен је од неоконзервативаца, а њихова визија светских односа радикално се разликује од ставова које Трамп тренутно износи у јавности.

С друге стране, спољнополитички тим Хилари Клинтон чине људи чији су ставови повољнији за Русију. Окружена је људима из Обамине администрације који су били креатори политике „ресетовања односа“. Према томе, реално је очекивати да ће се под њиховим утицајем руско-амерички односи развијати у стилу „напред-назад“, као и до сада.

Фактор чији се утицај у Москви прецењује јесте улога Русије у америчкој унутрашњој политици. Мора се признати да гласачи у САД показују врло мало интересовања за спољну политику и Русија није међу њиховим приоритетима, чак ни када размишљају о међународним односима. И Трамп и Клинтонова морају
да помену „руско питање“ током кампање, али је оно мање важно у поређењу са другим темама. Трампова екстравагантност и борба за гласове Американаца балтичког, пољског и украјинског порекла приморава Хилари Клинтон да о спољној политици говори у оквирима њених досадашњих позиција, али то за њу ипак није примарно.

Без обзира на евентуалне симпатије према неком од кандидата, Русија настоји да не полаже све наде само у једну варијанту. Москва се нада Трамповој победи, али се истовремено спрема и за тешке преговоре уколико Клинтонова постане председница. Руски политичари врло добро знају да америчка политика може бити непредвидљива.

Оно што у Русији сигурно нико не жели јесте нови циклус америчких пренагљених потеза на међународној сцени, тако да ће Русија поздравити сваког кандидата који неће наметати политичке ставове нити утицати на унутрашња дешавања у другим земљама.

Росијскаја газета. Сва права задржана.