Амерички избори: Може ли Москва да подржи Трампову „партију мира“?

AP
Од 1940. године па све до појаве Доналда Трампа није било човека у америчкој политичкој елити који се супротставио парадигми спољне политике САД. Помало је чудно што је Москва пропустила да то примети, бар јавно.

Политички противници су осули паљбу по Трампу „из свих расположивих средстава“ због угрожавања позиције и безбедности САД у ситуацији када, по њима, у свету има много агресивних држава непријатељски настројених према Америци. Трамп, који је неочекивано постао симбол пробуђеног изолационизма, оптужује се за „некохерентност“, што у америчком политичком речнику подразумева некомпетентност у области спољне политике.

Некадашња државна секретарка САД, демократа Хилари Клинтон, каже да „ако Америка не преузме лидерску улогу, настаће вакуум“ који ће супарничке силе „пожурити да испуне“.

Републиканац Роберт М. Гејтс, директор CIA током председничког мандата Џорџа Буша Старијег и секретар за одбрану у администрацијама Џорџа Буша Млађег и Барака Обаме, тврди да „ако се Америка окрене самој себи, свет ће постати опаснији, не само за друге, већ и за нас“.

Синхронизовани напади из редова обеју великих америчких странака показују колики је улог у игри на предстојећим председничким изборима у тој земљи. Трампова победа може да преобликује домаће, али и стране планове за будућност, тако што ће на сцену поставити једну интровертнију и мање ратоборну Америку.

И осветник и миротворац

Коментаришући акције руских авиона који су маневрисали у близини америчких летелица, овај политичар је на прилично сиров начин ставио до знања како би поступио: „У моменту када та будала налети на вас, морате да пуцате.

Али, тај исти Трамп који би пуцао, додаје и ово: „Свакако, у тим ситуацијама требало би започети дипломатску акцију и то брзо, телефонским позивом Путину“.

На тај начин је он још једном показао конзистентност. Раније је изјавио да је спреман да разговара са руским председником, што значи да верује да постоји начин за превазилажење постојећег неповерења.

У томе управо лежи највећа разлика између Трампа и Клинтонове. Према речима Џозефа А. Мусомелија, који је од 1980. до 2015. године радио у дипломатској служби САД, некадашња шефица америчке дипломатије сматра да „не би требало да превише разговарамо са Путином и да је корисно додатно проширити НАТО, јер... Русија би била још већа претња да није било експанзије НАТО-а“.

За разлику од става Хилари Клинтон, Трамп „изгледа да разуме упозорење Џорџа Кенана да ће ширење НАТО-а директно довести до пораста параноичних и агресивних идеја у Русији“, пише Мусомели, бивши амбасадор САД у Камбоџи и Словенији.

Уздржаћемо се од коментара ове изјаве у фрагменту где се Русија помиње као плодно тле за „параноичне и агресивне идеје“, али је важно приметити да искусни дипломата уочава још један разлог зашто у Америци има много оних који не подржавају Трампа. Тај разлог је његово одбацивање „другог приоритета неоконзервативаца“, односно „новог хладног рата против Русије“.

Неоизолационистички поророк или отпадник

Трамп говори о концептуално другачијем приступу у грађењу односа са светом ван Америке. „Потрошили смо 4 билиона долара у жељи да срушимо разне властодршце“, каже он. „Да смо тај новац потрошили у САД на поправку наших путева, мостова, аеродрома и за решавање свих других проблема које имамо, било би нам много боље“.

Председнички кандидат републиканаца верује да се до „плодова мира“ не долази путем победа у регионалним сукобима хиљадама километара далеко од америчких обала (сетите се Игнатијусових „нових ратова који се не могу добити“), нити покретањем новог хладног рата, већ уређивањем сопственог дворишта, „грађењем пријатељства“ и „утицањем“ на друге народе.

Трамп ће у уџбеницима историје завршити или као неоизолационистички пророк, или као отпадник. У сваком случају, може се слободно рећи да се он залаже за предвидљивију политику, лишену непотребног авантуризма.

Ако Трамп уђе у Белу кућу, „питање од милијарду долара“ гласи: да ли ће он успети да око себе окупи „партију мира“. Ипак, чак и ако се Кремљ определи да не пружи подршку ниједној страни у америчким изборима, сматрам да је Трампова понуда за „ресетовање“ односа са Русијом и остатком света, чак и овако недовољно артикулисана, вредна да се озбиљно размотри и можда прећутно подржи.

Владимир Михејев је политички аналитичар, један од аутора пројекта Troyka Report

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“