У Петербургу почео са радом међународни економски форум

TASS
Експерти очекују да ће се на форуму водити дијалог о ублажавању антируских санкција, као и да компаније „Газпром” и Shell заједнички оснују велику фабрику за производњу течног природног гаса на северозападу Русије.

Водећи економисти су се окупили у Санкт Петербургу да разговарају о будућности светске економије у оквиру двадесетог по реду Међународног петербуршког економског форума који је отворен 16. јуна. У раду форума ће узети учешћа руски председник Владимир Путин, генерални секретар УН Бан Ки Мун и председник Европске комисије Жан Клод Јункер. Како је раније изјавио портпарол руског председника Владимира Путина Дмитриј Песков, у оквиру званичних сусрета шефова држава биће размотрена будућност пројекта гасовода „Северни ток 2” из Русије у Европу по дну Балтичког мора. Друга тема ће бити санкције које су Русија и Европска унија увеле једна другој 2014. године због украјинске кризе.

Политичка очекивања

По речима експерата, чак и ако на форуму не буде саопштено да се санкције ублажавају, ипак се односи између Русије и Европске уније могу знатно побољшати захваљујући сусрету Владимира Путина и Жан Клода Јункера. Наиме, актуелни европски функционери тако високог нивоа нису посећивали овај форум од почетка украјинске кризе 2014. године. „Ја не очекујем неки велики напредак, али сусрети у кулоарима ипак могу допринети извесном побољшању ситуације у будућности”, каже финансијски аналитичар групе компанија „Финам” Тимур Нигматулин.

Са њим се слаже и Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту папира од вредности инвестиционе компаније „Фридом Финанс”. Он сматра да не треба очекивати ублажавање санкција у току ове године, али чињеница да високи званичници долазе на форум означава да међу западним лидерима не постоји јединство ставова и да су неки од њих спремни за дијалог са Русијом. На пример, италијанску делегацију ће предводити премијер Матео Ренци.

Економски пројекти

У оквиру форума се сваке године потписује мноштво важних инвестиционих споразума, укључујући и оне у којима учествују међународне компаније. По речима Георгија Вашченка, највероватније ће у оквиру форума бити потписани споразуми у сфери енергетике, и у њима ће учествовати руски гасни гигант „Газпром”, као и „Роснефть”, највећа руска нафтна компанија која је у власништву државе. Вредност свих потписаних споразума може премашити 4 милијарде долара, каже Вашченко. Један од највећих пројеката може бити изградња терминала за производњу и транспорт течног природног гаса на северозападу Русије, коју би заједнички реализовале компаније „Газпром” и Royal Dutch Shell. По речима Тимура Нигматулина, управо потписивање тог споразума може бити кључни догађај форума. „У овом тренутку се зна да ће два погона фабрике у првој фази имати укупан капацитет од 10 милиона тона течног природног гаса годишње, уз могућност даљег проширења капацитета”, каже он. Очекује се да ће фабрика бити пуштена у погон 2021. године.

Званични гост овогодишњег форума је Италија, и зато ће у раду Међународног петербуршког економског форума учествовати 22 водеће италијанске компаније, међу којима су банка Intesa Sanpaolo, компанија за производњу гума LLC Pirelli Tyre Russia, енергетска компанија Enel, произвођач опреме и стругова за обраду метала Danieli и др. Делегацију Венецуеле ће предводити министар за нафту Еулохио дел Пино, који планира да се сусретне са министром енергетике Русије Александром Новаком и директором компаније „Роснефть” Игорем Сечином. Калушка област, која се налази југозападно од Москве и чувена је по своме аутомобилском кластеру, преговараће о пројекту „Нови пут свиле” са директорима компанија РЖД и Samsung, док Московска област очекује да ће потписати вредне споразуме у сфери индустрије, пољопривреде и изградње инфраструктуре.

Треба рећи и то да се према подацима групе компанија „Финам” број споразума потписаних на форуму сваке године повећава, али да њихова укупна сума пада. На пример, 2013. године су на форуму потписана 102 споразума у укупној вредности од 9,6 билиона рубаља (146 милијарди долара), 2014. године је склопљено 175 споразума вредних 401,4 милијарде рубаља (6,1 милијарда долара), а 2015. укупно 205 споразума у вредности од 293,4 милијарде рубаља (4,5 милијарди долара).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“