У Петербургу почео са радом међународни економски форум

TASS
Експерти очекују да ће се на форуму водити дијалог о ублажавању антируских санкција, као и да компаније „Газпром” и Shell заједнички оснују велику фабрику за производњу течног природног гаса на северозападу Русије.

Водећи економисти су се окупили у Санкт Петербургу да разговарају о будућности светске економије у оквиру двадесетог по реду Међународног петербуршког економског форума који је отворен 16. јуна. У раду форума ће узети учешћа руски председник Владимир Путин, генерални секретар УН Бан Ки Мун и председник Европске комисије Жан Клод Јункер. Како је раније изјавио портпарол руског председника Владимира Путина Дмитриј Песков, у оквиру званичних сусрета шефова држава биће размотрена будућност пројекта гасовода „Северни ток 2” из Русије у Европу по дну Балтичког мора. Друга тема ће бити санкције које су Русија и Европска унија увеле једна другој 2014. године због украјинске кризе.

Политичка очекивања

По речима експерата, чак и ако на форуму не буде саопштено да се санкције ублажавају, ипак се односи између Русије и Европске уније могу знатно побољшати захваљујући сусрету Владимира Путина и Жан Клода Јункера. Наиме, актуелни европски функционери тако високог нивоа нису посећивали овај форум од почетка украјинске кризе 2014. године. „Ја не очекујем неки велики напредак, али сусрети у кулоарима ипак могу допринети извесном побољшању ситуације у будућности”, каже финансијски аналитичар групе компанија „Финам” Тимур Нигматулин.

Са њим се слаже и Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту папира од вредности инвестиционе компаније „Фридом Финанс”. Он сматра да не треба очекивати ублажавање санкција у току ове године, али чињеница да високи званичници долазе на форум означава да међу западним лидерима не постоји јединство ставова и да су неки од њих спремни за дијалог са Русијом. На пример, италијанску делегацију ће предводити премијер Матео Ренци.

Економски пројекти

У оквиру форума се сваке године потписује мноштво важних инвестиционих споразума, укључујући и оне у којима учествују међународне компаније. По речима Георгија Вашченка, највероватније ће у оквиру форума бити потписани споразуми у сфери енергетике, и у њима ће учествовати руски гасни гигант „Газпром”, као и „Роснефть”, највећа руска нафтна компанија која је у власништву државе. Вредност свих потписаних споразума може премашити 4 милијарде долара, каже Вашченко. Један од највећих пројеката може бити изградња терминала за производњу и транспорт течног природног гаса на северозападу Русије, коју би заједнички реализовале компаније „Газпром” и Royal Dutch Shell. По речима Тимура Нигматулина, управо потписивање тог споразума може бити кључни догађај форума. „У овом тренутку се зна да ће два погона фабрике у првој фази имати укупан капацитет од 10 милиона тона течног природног гаса годишње, уз могућност даљег проширења капацитета”, каже он. Очекује се да ће фабрика бити пуштена у погон 2021. године.

Званични гост овогодишњег форума је Италија, и зато ће у раду Међународног петербуршког економског форума учествовати 22 водеће италијанске компаније, међу којима су банка Intesa Sanpaolo, компанија за производњу гума LLC Pirelli Tyre Russia, енергетска компанија Enel, произвођач опреме и стругова за обраду метала Danieli и др. Делегацију Венецуеле ће предводити министар за нафту Еулохио дел Пино, који планира да се сусретне са министром енергетике Русије Александром Новаком и директором компаније „Роснефть” Игорем Сечином. Калушка област, која се налази југозападно од Москве и чувена је по своме аутомобилском кластеру, преговараће о пројекту „Нови пут свиле” са директорима компанија РЖД и Samsung, док Московска област очекује да ће потписати вредне споразуме у сфери индустрије, пољопривреде и изградње инфраструктуре.

Треба рећи и то да се према подацима групе компанија „Финам” број споразума потписаних на форуму сваке године повећава, али да њихова укупна сума пада. На пример, 2013. године су на форуму потписана 102 споразума у укупној вредности од 9,6 билиона рубаља (146 милијарди долара), 2014. године је склопљено 175 споразума вредних 401,4 милијарде рубаља (6,1 милијарда долара), а 2015. укупно 205 споразума у вредности од 293,4 милијарде рубаља (4,5 милијарди долара).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“