Без Велике Британије и САД: Да ли је на помолу нова европска армија?

Европа не може да издржи постојање двеју паралелних армија.

Европа не може да издржи постојање двеју паралелних армија.

Reuters
Шта се испречило на путу стварања уједињене европске армије? Хоће ли та армија моћи да изађе на крај са новим изазовима у региону?

У Европској унији се поново прича о стварању сопствене армије. То питање је покренуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер у Европском парламету, у свом годишњем излагању посвећеном ситуацији у ЕУ.

По његовим речима, један од путева решавања проблема безбедности у Европи после Брегзита састоји се у дубинској интеграцији оружаних снага свих чланица Европске уније. За стварање европске армије изјаснили су се и немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и низ других политичара Старог света.

Зашто Европи треба сопствена армија?

У овом случају не помаже позивање на „непредвидљивост и агресивност Русије”, нити на стварну опасност која прети од тероризма. За потребе такозваног „одвраћања Русије” већ постоји огромна структура у виду Северноатлантске алијансе, а чак је и она беспомоћна када је у питању опасност од терористичких напада у земљама Европе.

Утолико пре нова европска армија не би била ефикасна у лечењу „терористичке” болести. За борбу против терориста нису потребне нове војне трупе, него разгранати и професионални правосудни органи, разграната мрежа агената на терену и друге антитерористичке структуре. Није, дакле, неопходна армија са ракетама, тенковима, бомбардерима и ловачким авионима, јер се тероризам не побеђује тешком борбеном техником.

И зар Европи није довољан НАТО?! Он обухвата већину европских земаља, и у њему важи правило пете тачке Вашингтонског споразума која се може изразити крилатицом „један за све, сви за једнога”.

Зар Европској унији није довољан безбедносни „кишобран” који је над њом раширила Америка као једна од најмоћнијих армија на свету са највећим резервама ракетног нуклеарног оружја?

А можда се прећутни узрок идеје о „засебним европским оружаним снагама” крије у незадовољству због уплитања Вашингтона у ствари које се тичу Европљана, због америчког месијанства и наметљивог утицаја на политику ЕУ, који често проузрокује губитке у њеној економији (санкције Русији, уведене под притиском САД), као и због увлачења ЕУ у непотребне и за њу неповољне ратове (Либија, Ирак, Сирија, Авганистан)?

Компоненте нове армије

Европа не може да издржи постојање двеју паралелних армија, и то из неколико разлога.

Први је тај што многе државе и иначе не журе да издвоје 2% бруто националног дохотка у заједнички одбрамбени буџет НАТО-а. Тај буџет одржавају углавном САД, уплаћујући 75% укупне суме. Америка, међутим, одлично схвата да Јункерова политичка идеја има скривени и „далекометни” смисао, а он се састоји у анулирању зависности Европе од војних одлука Беле куће.

Друго, нема ни довољно људства за формирање нове армије. Неће ваљда европске земље регрутовати избеглице из исламских земаља Блиског истока и Северне Африке? Тај потез би их скупо коштао.

Постоји предлог да се формира европска армија унутар НАТО-а и на бази ресурса ове алијансе. Ту идеју је изнео Франсоа Оланд.

По његовом мишљењу, европске оружане снаге треба да имају одређену самосталност. Међутим, армија се заснива на строгој хијерархији и беспоговорном потчињавању команданту, тј. претпостављенима, тако да у њој ни теоријски не могу постојати самосталне структуре. У противном то неће ни бити армија, него лоше организована задруга. Свака непослушност у армији кажњава се одлуком одговарајућег трибунала.

Уосталом, тешко да ће се Северноатлантској алијанси свидети паралелна и аутономна армија. НАТО и иначе нема армију у правом смислу те речи. Постоје само команде на ратиштима, тј. централна, јужна, северна команда...

У циљу решавања конкретних борбених задатака формирају се специјалне удружене формације за које свака чланица издваја јединице својих оружаних снага, према унапред одређеној квоти. Једни дају тенковске, други ракетне јединице, трећи моторизовану пешадију, везисте, стручњаке за ремонт технике, позадинце, медицинске раднике, итд. Зато је нејасно по ком принципу би се формирале интегрисане европске трупе.

Стиче се утисак да разговори о европској армији и њеном уједињеном штабу представљају још један покушај да се склепају нове бирократске структуре за европске функционере, које ће им обезбедити сигурну егзистенцију и где ће они моћи да развијају своју папиролошку и јавно-декларативну делатност, као што се то ради у Европској унији и Парламентарној скупштини Савета Европе.

А шта ако европска армија ипак буде формирана? Како ће на то реаговати Русија? Хоће ли Руси сарађивати са новом структуром исто као са НАТО-ом? Остаје нам само да се надамо да ће у том случају бити окренут потпуно нови лист, и да ће наши односи постати пријатељски.

Виктор Литовкин је војни експерт агенције ТАСС.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“