Како ће се развијати руско-кинеско стратешко партнерство после Алепа?

United Nations
Русија у Кини види снажан ослонац своје спољне политике, али ће зато њени пријатељи из Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) можда потражити и друге савезнике.

Русија и Кина су 6. децембра ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација о примирју у сиријском граду Алепу. Свега неколико месеци раније, када се Кина на сличном гласању изјавила као уздржана, западни новинари су са одушевљењем јављали како Пекинг тиме шаље недвосмислен сигнал упозорења председнику Владимиру Путину.

Од марта 2011. године и почетка сукоба у Сирији, овонедељно гласање представља шести пут како је Русија уложила вето на резолуцију Савета безбедности УН о примирју у Алепу. Ово је и пети вето Кине. Зато ипак може да се закључи како Пекинг Москви упућује ову поруку: „Треба да се држимо заједно.“

И заиста, Кина и Русија се придржавају принципа узајамне подршке. Власти у Пекингу подржавају Русију у Сирији и Украјини, а заузврат од Москве желе разумевање за своје интересе у Јужном кинеском мору. Кина у најмању руку очекује од Русије да у њеним односима са азијским државама задржи неутралан став.

Стратешки маневри

У мају 2014. године Кина и Русија су први пут извеле заједничке маневре у европским водама, што је био очигледан знак подршке Москви после сједињења са Кримом који је пре тога једно време био у саставу Украјине. Заједничке поморске вежбе у Јужном кинеском мору, епицентру регионалних територијалних претензија, код неких су изазвале забринутост у вези са руско-кинеским односима.

Вето на резолуцију о Алепу јасан је показатељ да две државе заступају исте ставове по бројним светским питањима. Ако су раније и постојале недоумице о природи њиховог „половичног савеза“, сада их више нема.

Крајњи исход овога биће то да ће неке азијске земље морати да редефинишу своје односе са Русијом. Јер, у овом региону расте утисак да руско окретање Азији заправо представља окретање Кини. Москва водећу улогу у Азији препушта Кини како би се боље носила са америчким притиском у Сирији и Украјини.

Јасно је да присне везе између Кине и Русије утичу на све државе региона, али пре свега на Вијетнам, Малезију и Индонезију, иначе велике купце руског наоружања. Све три државе желе да од Москве добију гаранције да неће изгубити њену подршку у процесу јачања односа највеће земље на свету и Пекинга.

Међутим, неутрална позиција коју је Русија одскора заузела, подстакнута развојем стратешког партнерства са Кином, није сасвим по вољи наведених земаља, посебно због тога што оне верују да Русија може значајно допринети попуштању тензија у делу света где је изражено ривалство између САД и Кине. Руски став о Јужном кинеском мору је да треба доследно применити Конвенцију УН о поморском праву. Поред тога, Москва не подржава интернационализацију овог питања и сматра да земље које немају излаз на ово море – очигледно се мисли на Америку – не треба да посредују у решавању спорова. Међутим, став Русије о заузимању неутралне позиције није наишао на разумевање међу свим чланицама организације АСЕАН.

Осећај рањивости

Вијетнам је најбољи пример за анализу како руски став о неутралности у југоисточној Азији може да утиче на земље региона. Не може се порећи да је Вијетнам једини прави пријатељ Русије у том делу света, али се овој земљи не допада све већа блискост између Русије и Кине. Роберт Шајнс на сајту Foreign Policy Blogs пише да су, због подршке коју је Москва пружила Северном Вијетнаму током Вијетнамског рата, билатерални односи двеју земаља још увек одлични. „Вијетнам такође има своју улогу у новој азијској платформи Русије, јер Москва настоји да смањи своју економску зависност од Запада после дешавања у Украјини и да истовремено у Азији одговори на потезе Кине, свог стратешког партнера на овом континенту. Блиске везе са Вијетнамом служе и као потврда руских јавно изречених намера да, поред Кине, рашири круг својих азијских савезника“.

Међутим, како се Русија приближава Кини, тако и Вијетнам може да се окрене другим центрима моћи. Америка то осећа и већ је укинула вишедеценијски ембарго на испоруке наоружања и тиме покушава да одобровољи вијетнамску страну. Упркос оваквом ставу САД, Вијетнам се у блиској будућности неће сврстати само у један табор. „Слично као Индија, и Вијетнам схвата да ће најбољи начин за одржавање стратешке аутономије бити успостављање добрих односа са већим бројем земаља“, додаје Шајнс.

Ставови осталих држава групе АСЕАН по питању веза Русије и Кине биће слични.

Суштина руске политике у југоисточној Азији

С обзиром да се Русија релативно касно појавила на регионалној сцени, она нема проблем са наслеђем колонијализма као што имају Америка, Кина и Јапан. Из тог разлога су Москву многи видели као трећи центар моћи који ће успоставити равнотежу са САД и Кином. „То је био разлог што је Русија заједно са Америком позвана на Самит држава источне Азије 2010. године“, каже Јекатерина Колдунова, ванредни професор Катедре за азијско-афричке студије на Московском државном универзитету „Ломоносов“. „Међутим, Русија тренутно покушава да задржи неутралну позицију у случајевима када несугласице између САД и Кине изазову погоршање проблема у региону“.

Према речима Колдунове „Русија подржава стабилност у региону и нема намеру да је ни на који начин угрози“.

Произвођачи оружја из Русије тренутно су само посматрачи и чекају своју прилику. Руско наоружање, попут веома тихих подморница и ракета за дејства по копненим циљевима, било би веома интересантно за морнарице јужноазијских земаља. Државе организације АСЕАН, као и остали азијско-тихоокеански региони, представљају најдинамичније економске центре света. Азијске земље такође теже да модернизују своје војне снаге, чиме се Русији отварају врата новог тржишта.

Међутим, Русија ће своју неутралност моћи да задржи без последица само уколико Кина не буде предузимала никакве жустрије акције. Оног тренутка када Пекинг почне да се понаша агресивно и премешта ратне бродове и авионе, или подиже нелегалне објекте на спорним острвима, Москва ће третирати као саучесница. Без обзира на ову опасност, неутралност је тренутно једина опција за Русију.

Ракеш Кришнан Симха је новинар и дипломатски аналитичар који живи на Новом Зеланду. Интересовања су му превасходно усмерена на питања безбедности и на војну историју. Члан је саветодавног одбора европског портала за дипломатска питања „Модерна дипломатија“. Његов налог на Твитеру је @byrakeshsimha.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“