Да ли је Трамп могао да открије Русији поверљиве податке?

Алексеј Јорш
У понедељак, 15. маја, многи амерички медији су изразили оштру критику на рачун председника Трампа. Оптужују га да је руском министру спољних послова Сергеју Лаврову предао тајне информације о борби против „Исламске државе“. Међутим, сами медији признају да Доналд Трамп није прекршио америчке законе.

Прво издање које је писало о Трамповом откривању тајних података био је The Washington Post који је, позивајући се на неименоване изворе, саопштио да је амерички председник на састанку иза затворених врата с руским министром спољних послова Сергејем Лавровом наводно открио информације о методама рада америчких обавештајних служби и њихових савезника. Проблем је у томе што амерички лидер заиста има слободу да декласифицира било коју информацију и одлучи о томе како ће она даље да се користи. Тако чак и најоштрији Трампови критичари говоре о томе да он поступа ризично, али не могу да кажу да ради било шта противзаконито.

Сусрет Лаврова и Трампа се одржао још 10. маја, дан након смене директора ФБИ-ја Џејмса Комија, чија је агенција, између осталог, одговорна и за заштиту државних тајни. Међутим, информацију о томе како терористи „Исламске државе“ организују нападе на путничке авионе, о чему су, према речима саветника за националну безбедност генерала Херберта Мекмастера, расправљали руски министар и амерички председник, Трампу највероватније нису предали 'федералци', него НСА или ЦИА. Мекмастер тврди да се није говорило ни о каквим методама нити конкретним изворима.

Крајњи корисник

Ко је крајњи корисник обавештајних информација, најважнијег „производа” обавештајних служби? Наравно, шефови држава. Свако јутро на радни сто шефа државе пристижу сажети обавештајни извештаји. Лидери суперсила читају такве извештаје као што обични људи листају новине уз јутарњу кафу. Наравно, у случају великих догађаја (попут терористичких напада, погоршавања локалних сукоба, могућности војног напада), шефови држава добијају посебне меморандуме. У већини земаља о најважнијим стварима председнике извештавају шефови обавештајних служби. Што се тиче метода добијања информација и њених извора, о томе шефови држава чују веома ретко. 

Ипак, државници су увек у току најважнијих обавештајних операција. Тако су у Другом светском рату Енглези дешифровали „Енигму“ (немачку машину за шифровање радио-телеграфских порука) и добили приступ многим информацијама о плановима нацистичке Немачке. Британски премијер Винстон Черчил је лично одлучивао о томе како ће се користити добијене информације. Поред осталих, његова је одлука да се не сме превише успешном одбраном британских градова од бомбардовања показати Вермахту да је „Енигма“ дешифрована.

За разлику од Черчила, совјетски вођа Никита Хрушчов је са осетљивим информацијама био врло неопрезан. Тако се у извештају о смени Хрушчова на пленарној седници Централног комитета КПСС-а 1964. отворено наводило да је он у више наврата у разговорима одавао странцима поверљиве податке о совјетском наоружању и свемирском програму. 

Добар знак за Русију

Није примећено да су актуелни руски лидери откривали икакве поверљиве информације. А руски медији све информације о затвореним састанцима на највишем нивоу радије узимају из службених извора. Зато је Лавров за Трампа више него поуздан партнер за размену информација које помажу у заједничкој борби против тероризма.

Након недавног напада на сиријску ваздухопловну базу Шајрат, размена информација о деловању „Исламске државе“ између обавештајних служби и војске сведена је на нулу. Међутим, јасно је да Трамп, који сања о томе да оствари конкретан напредак на Блиском истоку, жели да добије руску подршку. А с обзиром на то да је он данас једина особа која може легално да преда Москви поверљиве информације о плановима „Исламске државе“, он је то једноставно и учинио. Дакле, сасвим је могуће да се Сергеј Лавров у Москву вратио са значајном количином информација које ће бити искориштене у борби против радикалних исламиста у Сирији. И Трамп ће, наравно, добити нешто заузврат.

Након смене Џејмса Комија повећао се табор Трампових противника. Кампања критиковања Трампа „због издаје државних тајни“, која је почела 15. маја, заиста би могла да накратко утиче на његов рејтинг. Међутим, у овој је ситуацији важније то што је могуће да је амерички лидер изразио спремност за наставак размене информација о тероризму са Русијом. А то би могло довести до значајног напретка у борби против „Исламске државе“ и раста популарности 45. америчког председника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.