Одговор на „повратак САД у Азију“

Карикатура: Нијаз Карим.

Карикатура: Нијаз Карим.

Нови кинески председник Си Ђинпинг прво је посетио Москву после ступања на дужност, шаљући на тај начин многобројне поруке свету. Ипак, без обзира на блискост политичких интереса, у економским односима између Русије и Кине и даље постоји велика доза неповерења. Председник Си је кинеским предузимачима већ предложио пут за решавање овог проблема.

Руско-кинеска лекција Сједињеним Америчким Државама

Председник Народне Републике Кине (НРК) и генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Кине Си Ђинпинг дошао је 22. марта у посету Русији. То је прва званична међународна посета новоизабраног лидера Кине. Док је прва посета бившег председника Ху Ђинтаоа (2003) била повезана са самитом Шангајске организације за сарадњу, који се тада одржавао у Москви, па је то послужило као некакав званични повод, за ову посету није било никаквог посебног додатног повода. Ово је самостална посета у којој се разматрају теме билатералних односа независно од свих других сусрета.

Из тога следи да се политичко партнерство Москве и Пекинга подиже на нови и квалитативно виши ниво у односу на стање из времена Ђинтаоа. Си Ђинпинг назива Русију и Кину „конструктивним силама“ које помажу одржавању „међународног стратешког баланса“.

Јачање руског вектора истовремено може указивати на жељу Пекинга да упути неки сигнал Вашингтону, којим поручује да се не може све мерити сумама трговинских уговора. Могуће је да кинеско руководство шаље Вашингтону и Москви поруку да Русија може имати за Кину већи стратешки приоритет од САД, без обзира на тесну кинеско-америчку трговинску, економску и финансијску сарадњу и обавезе које су преузете у оквиру те сарадње. Поред тога, руско-кинеско партнерство је прилично адекватан одговор на „повратак САД у Азију“, а да при томе није реч о стварању алијансе или неког другог војнополитичког савеза.

Оба лидера су у извесном смислу одржала Бараку Обами лекцију о поштовању и далековидости. Као што је познато, амерички председник није нашао за сходно да посети Русију ни после прве, ни после друге победе на председничким изборима. За то постоје многи разлози, али је главни у томе што су САД потцениле Русију. У том контексту је за Русију посета лидера друге светске силе још више добила на значају као својеврсна морална компензација после „америчких демарша“, али и као чвршће утемељење билатералних односа двеју земаља и личног пријатељства двојице председника.

Против кога се постављају америчке ракете у Азији?

Оба лидера ће се после Москве поново састати на самиту БРИКС-а у Јужноафричкој Републици (у Дурбану). Значајно је то што формирање заједнице земаља БРИКС-а представља озбиљан покушај стварања једног праведнијег, неамеричког света.

У билатералним односима РФ и НРК отворено се у први план стављају питања глобалне и регионалне безбедности. Кратковиди потези Северне Кореје везани за нуклеарне пробе неминовно угрожавају стратешке позиције обеју земаља у азијско-тихоокеанском региону. Даље ширење азијског система ПРО од стране САД фактички није усмерено против Северне Кореје, него искључиво против Русије и Кине.

Јачање руског вектора истовремено може указивати на жељу Пекинга да упути неки сигнал Вашингтону, којим поручује да се не може све мерити сумама трговинских уговора. Могуће је да кинеско руководство шаље Вашингтону и Москви поруку да Русија може имати за Кину већи стратешки приоритет од САД, без обзира на тесну кинеско-америчку трговинску, економску и финансијску сарадњу и обавезе које су преузете у оквиру те сарадње.

Сложеност ситуације повезана је и са чињеницом да у региону не постоји свеобухватни безбедносни систем. Регионом још увек доминира стара америчка структура међународних уговора у области одбране и систем војних база из времена Хладног рата.

Нафта, гас и неповерење

Кључно питање у односима између двеју земаља и даље је сарадња у области трговине, привреде и енергетике, која засада далеко заостаје за политичком сарадњом. Почетак успешних преговора о производњи и продаји течног природног гаса, као и о изградњи рафинерија нафте у НРК (Тјенцин) и РФ даје повода за разговор о даљем унапређивању и диверзификацији сарадње везане за нафтну и гасну индустрију.

Кина потенцијално може много да допринесе развоју Сибира и руског Далеког Истока. Међутим, у појединим пословним и експертским круговима Русије у последње време преовлађује уверење да кинески бизнис намерава да претвори Руску Федерацију у обичан рудник сировина.

Узгред, када се почело говорити о могућности сарадње са руским компанијама један део кинеског бизниса заиста је отворено инсистирао искључиво на једностраној користи, што је неизбежно изазвало већу подозривост и неповерење у Русији.

Шта предлажу председник Си и његови привредници?

Председник Си Ђинпинг је после низа сусрета и консултација са партијским и привредним руководством изнео веома важан предлог. Он је скренуо пажњу својим колегама да је неопходно одустати од инсистирања на „једностраној користи“ и прихватити принцип обавезне „обостране добити“.

Ђинпингов став о „обостраној добити“ ствара услове за решавање проблема поверења, које је увек било кључно питање у односима између било које две државе, како у економској, тако и у политичкој сфери. Ако тај проблем буде решен и ако руски бизнис осети реалну „обострану добит“, онда ће неупоредиво већа бити и перспектива квалитативног проширења кинеског инвестирања у руску економију, укључујући и кинеске инвестиције у високе технологије и енергетски сектор Русије. Ова теза може постати кључна у економском дијалогу двеју земаља.

Сергеј Лузјанин је доктор историјских наука, заменик директора Института Далекоисточног одељења Руске академије наука и професор Московског државног универзитета државних односа (МГИМО) при Министарству спољних послова Руске Федерације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.