Руски староверци из делте Дунава

Црквена служба Руса Липована. Фотографија: Максим Авдејев.

Црквена служба Руса Липована. Фотографија: Максим Авдејев.

У делти на ушћу Дунава у Црно море данас, као и пре триста година, живе необични Руси који говоре на архаичном руском и исповедају православље старог обреда. „Руска реч“ вас упознаје са историјом, културом и савременим начином живота Руса Липована, који представљају посебну етничку групу у Румунији.

Преци Руса Липована су руски расколници или старообредници који су напустили Русију бојећи се прогона. Они су били против реформи патријарха Никона, који је 1652. донео одлуку о исправљању црквених књига и уношењу неких измена у обреде према грчком канону. У читавој Русији су од 1667. почели прогони старовераца, који су се крстили са два уместо са три прста. Овакав начин осењивања крсним знаком постао је њихов симбол. Званично су проглашени јеретицима и анатемисани. Најпознатији борци против реформи били су протопоп Авакум, аутор знаменитих житија, и бољарка Теодосија Морозова, која је спаљена на ломачи. Њу је на својој познатој слици овековечио Василиј Суриков.

Василиј Суриков: Бољарка Морозова (1884-7), детаљ. Државна галерија „Павел Третјаков“, Москва. Бољарка Морозова је приказана у ланцима са уздигнута два прста - симболом старообредника.

Од сурових прогона старообредници су се спасавали бекством: бежали су на Дон, у Кубањ, Сибир и на руски Далеки Исток. У слабо насељену делту Дунава прве групе старовераца су пристигле око 1720. Нешто касније су се из Донске области преселили и козаци-староверци из војних јединица  Игната Некрасова, и ту су остали, асимиловавши се са Липованима.

Ови истрајни људи са делте били су спремни да подносе глад, пожаре и епидемије само да би се могли слободно молити онако како су то чинили њихови преци. Липовани до данас говоре на специфичном руском језику из 17. и 18. века.

Далеко од царске власти и турске администрације тадашње османске провинције Добруџе, Липовани су релативно мирно могли да чувају своја верска убеђења и традицију. Сматра се да овај етноним потиче од речи „липа“, од топонима Липовци (места где су некада живели преци досељеника), или од неправилно изговорене речи „филиповци“ (како се звао један од старообредничких покрета).

Први Липовани који су се доселили на Дунав живели су у колибама од трске. Тек у 19. веку појављују се прве куће: дрвена конструкција се облагала трском и премазивала блатом. Трска је још коришћена за покривање кућа и за ложење пећи. У годинама када су најезде скакаваца пустошиле поља око делте, локално становништво није имало ни брашна па је рендало сушене штуке које су се затим мешале са иситњеном биљком враголић. Од те смесе су пекли лепиње. Ови истрајни људи са делте били су спремни да подносе глад, пожаре и епидемије само да би се могли слободно молити онако како су то чинили њихови преци.

Преци Руса Липована су руски расколници или старообредници који су напустили Русију бојећи се прогона. Они су били против реформи патријарха Никона, који је 1652. донео одлуку о исправљању црквених књига и уношењу неких измена у обреде према грчком канону.

Липовани до данас говоре на специфичном руском језику из 17. и 18. века. Као и остали руски староверци, Липовани су вредни, уредни и честити људи. Воле да раде и добро зараде. Не воле алкохол и дуван. Код Липована мушкарци не брију браду, кошуљу носе преко панталона и увек су потпасани. Жене на Ускрс обавезно облаче сарафан. Само старообредници при молитви још увек користе посебну врсту кожних бројаница (на руском: „љестовка“).

Липовани чувају старе обичаје карактеристичне за руску свадбу, Покладе (рус. _serbianBeginIgnore_масленница_serbianEndIgnore_) и неке црквене празнике. Главни чувар те традиције је, наравно, црква у којој се служба врши на архаичном руском језику. При цркви раде летње школе где деца Липована допуњавају образовање које током школске године стичу у румунским школама.

У Румунији живи укупно око 30 хиљада Липована, углавном у области Тулча. Неки Липовани су Румунији донели светску славу, на пример Иван Пацајкин, четвороструки олимпијски шампион у веслању у кануу и деветоструки светски шампион (седамдесетих и осамдесетих година), који сада ради као главни тренер румунске репрезентације у овој дисциплини.

Липованска литија. Фотографија: Максим Авдејев.

Осим у Румунији, Липовани живе и у суседним областима које припадају Молдавији, Украјини и Бугарској, тако да према незваничним проценама у делти Дунава има око 100 хиљада Липована. Заједница Руса Липована у Румунији (званичан назив овог дела руске дијаспоре) основана је 1990. Успостављени су односи са Руском Федерацијом. Заједница издаје новине „Зоре“ и часопис „Китеж-град“.

Међутим, у постсоцијалистичкој Румунији Липовани не живе спокојно. Политика румунских власти према руској националној мањини и руском језику, економска криза, незапосленост и нова правила риболова по стандардима ЕУ довели су до одласка омладине на Запад у потрази за бољом зарадом: у Италију, Немачку, Енглеску и Шпанију. На жалост, нико не одлази у Русију.

Данас је угрожен и сам опстанак Липована као посебне етничке групе. Руски државни органи који одржавају контакте са Русима у дијаспори последњих година указују да је ситуација крајње алармантна и активно се укључују у решавање овог проблема. Будућност Руса Липована у Румунији за сада остаје неизвесна.

Росијскаја газета. Сва права задржана.